Prosvetni glasnik

Шта је психологија?

479

и душу, крви, лимфе и осталих животних сокова које луче разне жлезде и жлездице. Као израз живота, као јединство целог бића, као активни узрок свести, душа постоји у извесном смислу пре појединих свесних појава. Душа као нарочито, нематериално биће мора се назвати супстанцијом, у осталом, само у недостатку бољег израза. Појам нематериалне супстанције није у стању да адекватно изрази духовно биће, суштину душе као потпуно различне од свега материалног, пошто супстанција значи првобитно материалну супстанцију, дакле је само друга реч за материју. Међутим, пошто се не може спорити реалност психичких појава, која је искуствена чињеница, — и пошто су те појаве потпуно различне од материалних, као што такође непосредно искуство показује, то се мора признати један нарочит, нематериалан носилац духовних појава. Хипотеза, која не одваја потпуно дух од материалне супстанције, је хипотеза монизма који спори једне или друге — материалне или духовне — супстанције. А таква је и хипотеза актуализма, који наглашује само психичку актуалност, кретање, промене, процесе. Као што је врло појмљиво, актуалисти често споре материју и све своде на дух. Само је тешко увидети шта је тај дух, што је у сталном кретању, што увек јесте и никад није, кад није ништа супстанциално ? Као што се види, борба ових двају хипотеза често је само борба речи, јер ако се признају психичке појаве, потпуно различне од физичких, као што их искуство показује, онда се на неки начин мора претпоставити и нешто што носи те појаве. 0 материалистичком монизму који духовне појаве своди на материалне — као да су ове познатије! — не вреди ни говорити, јер је он у ствари негација сваке праве Психологије. Свест није илузија, како вели један француски филозоф, њени феномени се не могу без противречености свести на кретање. Самим фактом рефлексије о себи и природи дух манифестује са својом слободом своју апсолутну егзистенцију. Дух се ставља изван и управо изнад свега материалног, односно механичког, тим самим што га мисли, што „присуствује механизму", што га посмагра у себи и у стварима 1 )- Многи психолози који претпостављају засебну нематериалну, духовну супстанцију, мисле да се о њој не може ништа ближе знати, пошто су емпиријски душевни појави променљиви, пролазни. По другима се и душа сама по себи, у суштини, сазнаје донекле преко емпиријских психичких појава, наиме, као иманентни носилац свесности, мишљења и хотења (воље). Свесни појави су реални процеси у реалној души. Само је ипак душа, као реални супстрат разноврсних психичких или свесних појава, више но „поље свести", у толико што душа представља диспозицију

] ) О. ЗеаШез, Јц1ез 1^асћеИег, /л тНћоае Ае ге/[ех1оп. Рзусћо1о§Је е* ше^арћузјсјцс , с. 2, 7, у Ке^ие рћИоз., 1918, Л? 7—8.