Prosvetni glasnik

480

Просветни Гласник

или клицу, а свест развиће 1 ). Појам душе, као нематериалне супстанције, која је носилац емпиријских психичких појава, је, као што се види, исто тако оправдан као и појам материје. И под појмом материје могу се и морају замислити увек само поједине материалне, одн. физичке појаве. Шта је иза тих емпиријских појава, којима за нас нема нигде краја, шта су они у суштини, то не знамо и нећемо никад знати. ТЕЛО И ДУША. ФИЗИОЛОШКА ПСИХОЛОГИЈА Психолопша Наука се мора увек трудити, као што смо већ видели, да душевни живот доведе у везу са животним, физиолошким процесима у нервном систему и у целом телу, јер је душевни живот у искуству једино и дат у тој вези. Међутим, о физиолошким условима свести не би требало говорити већ с обзиром на наше скоро тотално незнање о њима. Свакако на физиолошку — да не кажемо физичку и материалну (јер то и није исто) — условљеност душевног живота указују тако многобројне чињенице да се о томе и у Психологији мора водити најозбиљнијег рачуна. У ствари, то данас више нико и не спори, и све би се научне препирке у том питању могле у главном свести на покушај ближег одређивања смисла и граница те условљености. У чисто научној, емпиријској Психологији мораће се увек чинити покушаји да се психички појави схвате у својој вези с физиолошким процесима. Али да ли ће ти процеси икад бити толико познати да то и за Психологију буде од користи? Физиолошко објашњење душевних појава било би потпуно кад би сви душевни појави могли бити доведени у везу с одређеним физиолошким условима и телесним реакцијама, дакле мерљивим количинама. Али свако физиолошко објашњење почива на претпоставци да истим физиолошким процесима, унутрашњим и спољашњим реакцијама, одговарају увек исти душевни појави, и обратно. А ко не увиђа непоузданост те претпоставке? Физиолошка Психологија, бар за сад, може бити само елементарна Психологија, јер само нижи, најнижи и најпростији психички појави, „психички елементи", су у нераздвојној вези с физиолошким процесима. Чулни осећаји, који су претпосгавка свега душевног живота, тешко би се могли схватити без везе с физиолошким процесима у чулним органима и нервима, са т. зв. чулним дражима и надражајима. Како би човек могао схватити боје без обзира на око и тонове без слуха, одн. слух без уха? Шта је слатко и горко без надражаја у језику, шта пријатни или одвратни мириси без физиолошких процеса у носу и другим деловима тела? То важи још више, разуме се, за органске, „телесне" осећаје. А ти су осећаји врло важни фактори у свима основнијим, јачим, „грубљим" осећањима (емоцијама), која су тако исто тесно везана с

Ј ) Ј. Оеузег, Ок 8ее1е. Шг УегћаИтз гит ВедаиззЈзеЈп ипс! гит Сејће, 1914, с. 84.