Prosvetni glasnik

Демократија и опште образовање

405

стократске или олигархијске, где влада један сталеж или омања скупина људи. У значењу социалном тражи демократија такође пуну једнакост на економијском пољу, искључујући и саму помисао на какво исцрпљивање слабијега од јачега. У том смислу добива демократија свој нарочит атрибут у речи социална (демократија), обележавајући широк покрет гомила особито у наше дане, на све стране. У оба смисла, и у политичком као и у социалном (државном и друштвеном), значи демократија једнакост са свима нужним консеквенцама: братством, слободом, правдом, итд., и то једнакост у најширем значењу те речи, једнакост свију и свакога, тако да ни држава не буде над појединцем, као ни појединац један над другим. Права демократија глади и изравнава све противности ма где биле, мирећи узбуђене духове и учећи их међусобној стрпљивости и љубави. Поричући право да ико икоме намеће своју вољу, она је посве либерална и слободоумна. А да и сваки појединац одиста постане слободоуман, демократија настоји дићи и проширити просвету ума и воље што је могуће више. И колико аутократија, аристократија и олигархија имају тежњу да масе заглупе, како би што лакше њима владале, права демократија осећа потребу да масе просвети, како би их духовно подигла и изједначила с најпросвећенијима. Отуда и велика љубав широких слојева према демократији, и мржња оних који неће једнакости и правде, већ место тога желе да народом завладају и загосподују, како би га исцрпљивали у своју корист. "Јако видимо у с амом појму демократ ије садржану тежњу за најширом просвећеношћу народном. Та просвећеност се, како је познато, стиче образовањем, на различите начине: у родитељском дому, у- друштву, самоучки, или у школама. Нас, у овај мах, занима особито образовање школско, које се дели у два дела: у образовање опште и сгручно, од којих је прво према другом као темељ у какве зграде према осталом делу њезину. И како год што се чврста зграда не да подићи без добра темеља, тако се ни право стручно образовање, ма које врсте било, не да постићи без широка и дубока општега образовања. Чинећи тако основицу за стручно образовање, опште образовање је, у неку руку, важније него и само стручно образовање, до којега, како је познато, стоји сав напредак у друштву и у држави. Зато, ако хоћемо постићи право стручно образовање, дужни смо се побринути за образовање опште. Стручно образовање је, како знамо, веома разноврсно. Оно је постало разноврсно због дељења рада. И како се рад људски готово сваким даном све. већма дели и рачва, тако и стручно образовање постаје све разноврсније. Људи се у својим струкама, како велимо, све више специализују. Опште образовање, међутим, колико у пракси и није јединствено и једнако, има тежњу да се што већма изједначи, особито откад се јавила и узнапредовала наука о детету, тзв. педологија. Педологијским