Prosvetni glasnik

Оетеш5сћа{1з5сћи1е

547

ОЕМЕ1М5СНАРТ55СН1ЉЕ — ЈЕДАН ЕКСПЕРИМЕНАТ У НЕМАЧКОЈ I Немачка, та горда педагошка цитадела у прошлости, данас је стециште најрадикалнијих просветно-школских реформи у свакој дименсији. Куд воде све ове радикалне просветно-школске струје, нико не може тачно предвидети, али је факат да скоро сви немачки педагози, реформатори и државници, нису задовољни досадашњим васпитањем. Да је то тако, може се видети из две најновије публикације: 1). Ок НекћззсћШкоп/егепг 1920. 1ћге Уог^езсћкМе ипс! УогеђегеИип§ ипс! Шге Уегћапс11ип§;еп. АтШсћег Вепсћ! егз1а!1е1 уот Ке1сћ5тЈпЈ81:епит <1ез 1ппегп. — 1^е1р21§, ОиеНе & Мауег, 1921, 1095 страна велике осмине; 2.) ИГе ДеШзсће 5сћи1ге/огт: Е јп НапсЈћисћ !иг сће Ке1сћ53сћи1коп1егепг. — Ее1р21§, Оие11е & Мауег, 1920, 261 + 68 велике осмине. Овде се не могу упуштати у све ове интересантне школске реформе, већ сам рад да се позабавим само једном најновијом просветношколском појавом у Германији, тзв. Оететзсћаћззсћик, — назив који је, услед политичке судбине, буквално скочио на видик у Немачкој у го.дини дана. II Шта значи назив Оететзсћа/кзсћик? Реч је новија кованица; сама ствар је рођена после рата. Она је и дан дањи у експерименталном стању. Али услед своје важности по педагошке методе у опште, доста велико интересовање се приписује извештају о предмету који су саставиле четири школе ангажоване у овоме опиту. (Упореди дело: ВепсћГе ■ Лег ]/ег$исћ$-ипс1 Оетеигзсћаћззсћикп, Натћиг§, Т1е1оћ, 1921). У неку руку, то је стара прича, јер најпосле, ништа новог на овоме свету. Ствари које су буниле Песталоција против претежног система у његово доба, и које су после тога многе школске људе побуђивале да се лаћају десператних мера — те исте ствари и данас су корен ове реформе. Строгост школског живота у Германији свима је позната, и то поодавна. Томе се приписује велики број самоубистава у редовима младих немачких ђака, и то је један од главних узрока оне интересантне појаве под именом Ји^епс1дет^ип§ („Покрет младежи"). Поред војничког система, немачке школе немају пара у погледу на непрестано и неумитно дриловање. То је разлог исцрпности и великој количини учињеног рада; али да се ова савршеност и сувише скупо плаћа, данас се опште увиђа. Но у исти мах, изгледа да никакав политички преокрет није био кадар да практички измени традиционални систем немачке школске просвете. 35*