Prosvetni glasnik

36*

Наша хемијска номенклатура

563

НАША ХЕМИЈСКА НОМЕНКЛАТУРА ') Код састављања ове књиге имао сам неприлике са терминологијом. Уза сву нашу сиромаштину у кемијској литератури, ми имамо неколико терминологија. Ја нисам могао прихватити у целости ни једну. Настојао сам да прихватим оно што мислим да је најбоље, а у случајевима где сам био у двоумици, задржао сам термине како их ми у Загребу употребљујемо. Нових термина нисам принципиелно уводио. Што се тиче назива елемената, то сам за оне елементе којима смо дали националне називе задржао облике водик, кисик, душик, угљих, јер одговарају духу нашег језика (шљивик, трешњик, буквик итд.), акраћи су него Лозанићеви водоник, кисеоник, угљеник, где нам наставак -ник (од ницати) треба да надомести грчки -ген (ћус1го§еп) или руски -род (водород). Осим тога, угљеник значи у великом делу нашег народа угљенокоп. Интернацинални назив азот готово да ми је милији него душик, који је кованица према њемачком ЗИскзкЉ Слажем се саЛозанићем да интернационална имена елемената не ваља скраћивати, као нпр. магнезиј или магнезија на место магнезиум и сл., и то у првом реду због тога што држим да је боље остати код мање више интернационалног номиналног означавања соли, као нпр. магнезиум-хлорид, а не употребљавати адјективне облике, било квалитативне (магнезијски) или посесивне (магнезијев хлорид). У кемијској терминологији наставци увек нешто значе. Како наш језик за адјективе има разне наставке (-ни, -ски, односно -ов, -ев, -ин), то термини не могу бити хомогени. У француском је језику нпр., лако. За виши ступањ оксидације узимље се консеквентно наставак -ј ^ие, а за нижи -еих. То вреди за оксиде, соли и киселине. Тако, нпр. апћусЈгМе апНшош^ие и апНшошеих, зиНа1е шегсип^ие и шегсигеих, асМе зиНип^ие и зиИигеих. Слично је и у енглеском, који употребљује наставке -1С и оиз. Ми би то строго могли превести са антимонски и антимонасти оксид, живин [заправо живни (?) или живски (?)] и живасти сулфат, сумпорна и сумпораста киселина. Такова терминологија није код нас за оксиде и соли нигде уведена, па је нисам ни ја употребио. Изузетак сам учинио само код киселина, јер су ти називи већ јако уобичајени, па би било незгодно уводити номиналне облике, нпр. сумпор-киселина, како то чине неки наши кемици (Ферјанчић), јер код нижег ступња оксидације ипак кажемо сумпораста киселина, аналогно немачком зсћшеШ^е баиге. Они који заговарају адјективни облик (Домац и Станојевић) држе да је боље узети квалитативни адјектив (нпр. калијски, сумпорни) него

') Из предговора књизи КуаШаИта апаИга, која ће ускоро изаћи из шгампе, у издању Ст. Куглиа, у Загребу.