Prosvetni glasnik

564

Просветни Гласник

ли посесивни (калијев, сумпоров). Лозанић држи да би био бољи посесивни, али би онда морали казати не само калијев оксид, већ и сумпорова, фосфорова киселина, док су се већ уврежили квалитативни облици као: сумпорна киселина, фосфорна киселина. Код соли са разним степенима оксидације употребљују се у француском и енглеском језику горе споменути квалитативни адјективи на ^ие и -еих, односно на Чс и -оиз. Код елемената са једним типом соли узимљу Францези посесивни генитив (сагђопа^е (Је зосНит), а Енглези номинални облик (ЗосНит Сагђопа1е). Руси, Чеси и Пољаци употребљују у главном квалитативне адјективе. Прихватимо ли овакову номиналну номенклатуру, удаљити ћемо се до душе од француске, чешке, руске и пољске, а донекле и енглеске номенклатуре, али то не смета, кад је ова једноставнија и практичнија, а одговара духу нашега језика (челик-значај, ловор-венац, лепота-девојка, ремек-дело, Загреб-град, Шар-планина, итд.). Док се код једноставних анорганских спојева могу још како тако употребити адјективни облици, то је управо немогуће код Вернер-ове номенклатуре и код многобројних комплицираних органских спојева. Како ћемо, нпр., употребити адјективни израз за тетраметил-дипара-диамино-дифенилметдн? У тим случајевима су номенклатуре у свим језицима номиналне. На концу бих хтео још да упозорим на нека синонима. Држим да је за 1бзеп боље „растапати" него „растварати" (русизам!), за зсћтекеп боље „талити" него „топити", за гегзе^еп боље „растварати" него „распадати", јер „распадати" значи гегГаНеп. Исто тако држим да је боље „спој" него „једињење", „текућина" место „течност". Згоднији су за науку интернационални изрази газ, метал и легура, место плин, ковина и слитина. д.р владимир његован

ШТА ЈЕ ПСИХОЛОГИЈА? (Крај) „ЧИСТА" ПСИХОЛОГИЈА. ФИЛОЗОФИЈА И ПСИХОЛОГИЈА Пошто су душевни појави, које испитује Психологија, дати с унутрашње стране, непосредно, као нешто најпознатије, у неку руку најпростије, поред и пре „објективне" и физиолошке Психологије, мораће увек постојати и једна „субјективна Психологија", како је то још Спенсер одвајао, „Наука о свесно Ја" или „Емологија". 1 ) Та субјективна Психо') Р. Бироп* (V х ођјесИ/ сопзаеМ, „Кеуие рћПоз." № 3-4. 1919, с. 171 и д, одваја „чисту емологију" (или Науку о „Ја") од „Физио-психологије" и посматрања спољашњих „аката људских", али све те три гране скупа сачињавају по њему опет „објективну Психологију". — Исп. и Тћ. 2јећеп, о. с., I, с. 87.