Prosvetni glasnik

Шта је Психологија?

565

логија се у ствари не да одвојити од чисто дескриптивне или феноменолошке Психологије коју смо већ раније помињали. Та дескриптивноаналитичка Психологија има да покаже правилности у променама психичких појава и њихов унутрашњи, телеолошки спој, „психичку структуру", како вели Дилтај. 1 ) Као што смо раније видели, ова, чисто дескриптивна Психологија, којој су предмет психички појави као такви и њихова суштина, сасвим различна од свега материалног, није сама за се довољна. Та „аутономна" или „аутохтона" Психологија, како је неки зову, 2 ) мора бити допуњена експликативном и физиолошком Психологијом. И, обратно, „чиста" или „чисто теоријска" Психологија је допуна и нужна претпоставка експерименталне и физиолошке Психологије, која иначе не би знала шта тражи. 3 ) По некима „аналитичка" Психологија у опште није емпиријска ГТсихологија. „Чиста или општа" Психологија каткад се отворено ставља, као филозофска, на супрот емпиријској. 4 ) Из свега до сад реченог види се јасно да Психологија има један изузетан положај међу осталим наукама. Она стоји у средини између природних и духовних или друштвених (историјских, „културних") наука. Она је управо и једно и друго, и Природна и Духовна Наука. 5 ) Психологија је, с једне стране, у извесном смислу најсложенија Природна Наука, а с друге стране најосновнија Духовна Наука и, као таква, подлога свима осталим духовним наукама. Психологија је једна врста Природне Науке као физиолошка, „елементарна Психологија", пре свега, у свом најосновнијем делу, у Психофизици, где се егзактно испитују најпростији психички појави. У питањима виших духовних појава пак, као што смо видели, физиологија, бар за сад, није Психологији ни од какве помоћи. У тим питањима, у осталом, неће свакако Психологија у опште никад моћи доћи до потпуно одређених и поузданих резултата. Душевни живот човеков, и ако је дат најнепосредније, јесте и остаће за човеков разум највећа тајна, највећи проблем Науке. Ма колико напредовао,

0 \У. ОШћеу, Мееп пћег ете ћезсћгеИепЛ-гег^Ие^егМе Рзусћо1оц1е, 1894, и Оаз №е$еп с1ег РћИозорШе у „5у51:ета(:Ј5сће РћПоборћЈе", 1921, с. 30.

2 ) 2јећеп, о. с., II, с. 53. ') А. Мезбег, Рзусћо1о§1е, 2. А., 1920, с. 22; К. РаиН, Од. рзусШзсће Оезе1гта$31!>;кеИ, 1920, с. 4. 4 ) Р. Ма1огр, о. с., с. 9 и д. И данас, као некад, сматрају неки рационалну Психологију као допуну емпиријске (нпр. Јатез, о. с., с. 2). Најјаче и најдуховитије је истакао карактер филозофске Психологије (Психологије интуиције) — стављајући је потпуно на супрот Природној Науци — Бергсон, чија се сва филозофија, могло би се готово рећи, у томе и састоји. По некима (нпр. по Т. Липсу) Психологија се у неколико поклапа с филозофијом, која је „Наука Духа" или „Наука о унутрашњем искуству" (ОШћеу, о. с., с. 21). Колико су, у осталом, ови појмови мало пречишћени, види се и по томе што се „чисто дескритивна" Психологија може идентификовати с емпиријском Психологијом (Сјеубег, о. с., I, с. 33).

3 ) А. КЈгзсћтапп, о. с., с. 355.