Prosvetni glasnik

Шта је Психологија?

571

жели испитати. Живот је први и највећи проблем Науке, који ће увек остати проблем, вечита тајна. То је тајна коју скривају оне ћелице у којима се потенциално налази цео живот, ћелице које имају тако рећи бескрајно памћење да сваки пут обнове цео живот, од почетка до краја, на исти начин, — да нпр створе увек човека или увек пса или увек крушку или јабуку, и увек исту врсту крушке или јабуке. Та тајна скрива -великим делом и тајну оних највиших појава живота које називамо душевним. Него, ми се и сувише упустисмо у филозофију. Најзад, то можда показује како се из Психологије лако прелази у Филозофију. Пре неколико десетина година, у време постанка експерименталне Психологије, на филозофију се није хтело ни мислити. Данас је промењен, међутим, у њену корист, однос филозосћије и према Природној Науци. А питање душе и односа душе и тела су филозофска питања више но икоја друга. Без тих питања није ни емпиријску Психологију могућно изнети као релативну целину, од које је она по својим резултатима, сувише специалним и неповезаним, далеко. Свакако, емпиријска Психологија почива на претпоставкама, као што је, пре свега, претпоставка душе, које даље не испитује. Чим то почне, постаје филозофијом. Филозофија је, видели смо, нужна допуна Науке. Научна Филозофија, као Метафизика, — „критичка", „индуктивна" Метафизика — је тако рећи само најопштија хипотеза за објашњење, управо разумевање света. То је научни поглед на свет као целину'. Тај поглед не може дати Наука, јер Наука није и неће никад бити целина. Ту целину и јединство Науке, односно сазнање, управо и тражи Филозофија. Целину света не можемо схватити само разумом, већ целим својим бићем. Општи, филозофски поглед на свет није само производ разума већ и срца, не само мишљења но и осећања. Метафизика је једна врста вере, научна вера, ако се тако може рећи, и ако Филозофија није (као што мисли Бергсон), — у осталом, као ни Религија (за коју то тврди Кант), — супротна Науци. Осећање и мишљење, веровање и знање, који стварају филозофске системе, једном речи Филозофија, као дело појединих филозофа, је психолошки проблем. У том смислу је Психологија, више но и једна друга Наука, претпоставка филозофије. Филозофија је опет, с друге стране, видели смо, као нужна допуна Науке, Психологији потребнија но и једној другој емпиријској Науци. Само, „филозофска Психологија" је више филозофија но Психологија. То морамо поново нагласити. Строго научна, емгшријска Психологија није филозофија и могућна је, видели смо, и без Филозофије. Филозофија је само допуна Науке, која захтева механичко објашњење, које је, као што смо видели, врло непотпуно. Сваки механизам ми можемо потпуно схватити само као средство за неки циљ. А шта тек да кажемо за човека? Зар људска култура, пуна