Prosvetni glasnik

692

Просветни Гласник

Војвода дојде у село... Ти си ле имаш три черће... Једну че мени да дадеш... Даница нође потеза... Калуџерице, мајчице... Младеж си с руће врзане. 1 ) На неким појавама провинциализама може се сазнати и законитост језиковног живота, па и неки закон прастарог, прасловенског језика, као нпр. да се испред н губе лабиали и дентали (а-б, т-д): сшђ = сђп — нђ, сан, спити; гЂб, сагибати, гЂНжнти, сагнути; стт, свтлши, свинути; бгд, бдети, вђз — бЂнжши, будан, бунити, узбунити. Тако је постало шопиши — шонути. Продужење важности тога закона, по коме се испред н губе п, б, ш, д, као и његов рефлекс, исти импулс запажа се у изговору: место једна — јена, јадна — јана, паднем — панем, итд. Оваквим посматрањима, поред умних запажања у узрочности и законитости гласовиих промена, посредоваће се и морално-национално искуство ученичко, којим ће се побудити интерес не само за познавањем народног језика у свима његовим главним провинцијским разликама, него и за познавањем народног духа, који се огледа у говору и умотворинама различних облика. Тако ће се данашња сува систематика и граматика књижевног језика, који је анационалан и антинационалан у колико искључује свако или ближе познавање диалеката, моћи знатно ослабити уношењем у наставу проучавања појединих диалекатских типова. Особито би нашем моралном националном јединству корисно послужило упознавање словеначког и загорског, исто као македонског и лужничкотимочког диалекта. Ближим упознавањем живота народног учењем не само народног језика, него и народног говора, језиковна настава постаје, једним својим делом, грана психолошке и етичке наставе. Јер, као што се зна, језик има своју психологију и етику, естетику и логику. Као што се у једном крају нашега нароца певз говорећи, тако се у другом кука певајући. На једној страни из ситног говора се види ропска понизност и страшљивост, на другој страни крупни и звонки народни говор показује дух слободе, поноситости, отмености и отреситости. Многи говор, ћутљивост и подесно мешање тога двога карактеристични ;у не само појединцима него и читавим групама једне нације. Такве се разлике у духу могу запазити кроз: говор пун збиље и хумора, расположења и нерасположења, говор доследан и противречан, сређен и конфузан, кратак а језгровит и расплинут а плитак, говор у фразама и фигурама и говор сухопаран и оштар, говор аподиктичан и хипотетичан, једносмислен и двосмислен, у обртима и алузијама, говор са зебњом и поузданошћу, говор скроман и надмен, говор који одриче и који потврђује, оптими-

') В.: Ешнолошкн Зборник, XVI.