Prosvetni glasnik

704

Просветни Гласник

ства о предметима и појавама. Ово душевно расположење, изазвано најелементарнијим обликом сазнања, јесте емпиријско интересовање. Код даљег облика дечјег сазнања, у времену школских излета, када ученици упознају и схватају узајамне односе предмета и појава, узроке појавама, и када потпуније појме однос њихов према човеку, рађа се такође осећање задовољства, и ово душевно стање створено оваквим обликом сазнања, јесте спекулативно интересовање. Бавећи се у природи и посматрајући предмете и појаве спољног света, не исцрпљује се активност дечјег духа само сазнањем предмета, појава, односа и узајамности њихове; већ ти предмети и појаве својим спољним изгледом, својим спољним односима, симетријом и складом, изазивају код деце осећања задовољстаа, и она их цене као лепе; у противном осећање бола, и она их цеие као ружне. Сазнање спољних односа који се деци допадају као лепи, има такође јаку подстицајну силу, која се испољава у тежини за новим опажајима лепога, и тиме је већ развијено и естетичко интересовање. Поред интересовања сазнања, за време излета у живу природу, могу се развити и интереси дружења. У заједничким излетима дете не сматра своје другове као нешто страно, туђе, већ као бића равна себи, као бића која припадају истој заједници. Ту се врло често даје прилика да деца душевна стања својих другова осете као своја властита, узму учешћа у задовољству или болу њихову, а то их учешће гони да размишљају о томе шта све може да ублажи и повећа задовољство њихових другова. Ово симпатетичко интересовање, које се на овај начин развија, преноси се поступио и на веће друштвене заједнице и јавља се као социално интересовање. Деца, још и пре ступања у шкоду, бавећи се у природи која је богата и изобилна многим снагама које им се често представљају у непријатељском облику, а у првим часовима свога сиромашног искуства, не могавши се наћи у свему што постоји и што око њих бива, упућена од својих старијих а и сама, траже узроке свему нејасном и несхватљивом у неком вишем бићу, савршенијем и надмоћнијем, које као свемоћно одлучује о свему, па и о њиховој срећи и несрећи. Овако примитивно зачета религија доцније се модификује. Деца у времену школских излета, и у опште за време свога школовања, бавећи се у природи и упознајући природне предмете, појаве и њихове узроке, почну да размишљају и о томе чулно невидљивом бићу и односу његову према човеку, као и односу човекову према њему, који је однос различито схватан на разним ступњевима културе. Тако се бављењем у природи и њеним испитивањем развија и религијско интересовање.