Prosvetni glasnik

Важност школских излета за основну наставу

705

Хербарт Спенсер тврди да се дубљим и свестранијим испитивањем природе долази до праве религије, а религијска осећања, развијена на овај начин, много су дубља, стабилнија и непоколебљивија, јер се човек испитивањем ослободи многих предрасуда од којих пате они који испитивањем не долазе до религије, већ се управљају по старом „веруј, а не испитуј!" Схватајући неоспорно велику важност школских излета, како за успешан и правилан развитак дечји у физичком погледу, тако и духовном; важност њихову за наставу и васпитање, ја сам их изводио увек у свему онако како сам напред изложио, трудећи се да деца осете пуну благодет ваљано вођених излета; да излети стварно допринесу и телу и духу онолико колико се према захтевима савремене хигиене и дидактике од њих очекује, и у томе сам постизавао посве задовољавајуће резултате. Знање добивено на овај начин, где живо суделују сва дечја чула, под надзором, упутом и вођством наставника, много је јасније, потпуније и поузданије; деца га излажу са много више самосталности, одређености, тачности, сигурности и прецизности; јер је лакше веровати својим очима него туђим речима. Однос између мене и деце постаде више пријатељски, без икакве затегнутости, пун поверења, искрености, поштовања и љубави. Деца увек слободно, без икаква затезања и плашње, питаху о свему што им се чињаше нејасно, а цео рад праћаше увек веселост, која се огледаше на лицима дечјим. Даваше ми се врло често прилика да вршим концентрацију наставне грађе. Многе њиве, ливаде, пашњаци, баште, јабучари и виногради пружаху ми правилне геометријске облике, које са децом посматрах, проверавах: колико су и како, да ли правилно, схватили поједине геометријске облике на ранијим предавањима; мерих и израчунавах њихове површине на терену. Овим мерењем, као и мерењем одстојања географских објеката, стварах код деца основне појмове о одстојању, нарочито о километру. Тежих увек да уоче размак од једног километра на тај начин што у равници остављах једну групу ђака, код једног камена којим беше обележена километража, а другу доводих до другог, питајући: колико нас одстојање сад раздваја? Колико смо ми више прешли? Колико они треба још да пређу па да нас стигну ? Посматрајући са децом биљку и њене делове, лептира, жабу, као и разне географске објекте завичаја, упућивах децу да их ма и грубо цртају. Ово деца покушаваху и сама, а ја ове њихове самосталне покушаје увек потпомагах и тежих да цртање почне у природи и да се у њој завршава. Изучавајући моралне особине многих животиња (пчеле, мрава, пса, и др.) и сталне законе природне, тежио сам да ове особине усадим просветни гласник, и књ., 11 св., 1923. 45