Prosvetni glasnik

716

Просветни Гласник

Како је рат дао свима девојчицама потребна знања из шивења, сада су први напори упућени настави кувања; та настава је већ обавезна у 38 основних и виших основних школа у Словачкој; извесне вароши резервишу у школама које се граде простране локале за курсеве из кувања. У средњим школама, та настава је факултативна, али је врло мало ученица које не слушају практичне курсеве. Ти курсеви обухватају, према разредима, шивење, кување, педопсихологију, трговачку технологију. Чеси су врло добро разумели да ће та настава вредети онолико колико буду вределе наставнице. Наставнице домаћинства добијају сад диплому тек после специалних студија које трају чешири године, од којих су две проведене у којој „индустријској или породичној школи", а две у „школи за наставнице домаћих наука". Ту се будуће наставнице упознају са теоријом и праксом најразноврснијих домаћих радова, захваљујући курсевима од 34 недељна часа који обухватају: педагогију и практичиа вежбања (2), језик (2), математику (2), грађанску наставу и васпитање (2), хигиену (2), социално старање (2), појмове о тканинама (2), физичко васпитање (2), певање и музику (1), цртање (5), ручне женске радове иглом (7), домаћу економију (2), кување (4). Обраћа се велика пажња томе да уметнички радови буду упућени националним традицијама (историјски стил, популарна орнаментација, костим). Наставнице које су добиле диплому пре рата треба да слушају специалне курсеве од најмање 500 часова (суботом, недељом и преко распуста). Таквих течајева има сада 273, и све трошкове сносе саме ученице које се спремају за наставнице. Такмичење. — Лозански педагошки часопис Васпишач (1УЕс1иса1еиг) отворио је анкету о такмичењу посматраном са психолошког и педагошког гледишта. Он моли лица која се интересују за тај предмет да одговоре на следећа питања: 1. Прибегавате ли ви, у вашем разреду, такмичењу? Ако прибегавате, како га примењујете? - 2. Русо, у свом Емилу, осуђује такмичење. Држите ли ви да су ти погледи оправдани и да је могуће укинути такмичење? — 3. Шта мислите о школским наградама? — 4. Тта мислите о конкурсима? — 5. Је ли могуће ирибећи такмичењу а да се у исти мах не изазове завист? — 6. У ком добу је дете осетљиво на такмичење? Имали, у том погледу, разлике између дечака и девојчица? Иемачка омладина ирошиву духа рушине. — Познати швајцарски педагог Ад. Фериер говори, у једној малој брошури која је недавно публикована, о либералном и анти-империалистичком духу једног дела немачке омладине. Та тенденција се била манифестовала још пре рата практиковањем доктрине повратка природи. Групе 1Уапс1егуд§-е1-а (птица селица) сакупиле су биле више од 50.000 ученика; и ако су имале везе с покретом Баден-Повелових извидника, оне су биле одвојене од њих, као и Р^асНт(1ег-и, који су, у Немачкој, изражавали сасвим друкчији идеал. 1913 јавио се велики покрет дечака и младића познат под именом РгеШеи1$сће Ји§еп(1де\\>е§ип§, јасно анти-националистички и анти-империалистички. Рат од 1914 зауставио је све те покушаје. Али су се они обновили 1920 и 1921 : часопис РгеШеШзсће Ји§епс1 образује нову везу између свих тих младих људи који хоће да мисле својом главом.