Prosvetni glasnik

772

главном. Таква логичка разумевања у настави језика могу показати и један виши, филозофски смисао, као нпр. код питања о иредставама као елечентима суда и њихову односу ирема речима, где треба разумети навод: „Темељ овога света чине представе појединих ствари, које су језиковно означене конкретним именицама. Те ствари представљамо као такве које на себи носе особине, које свој израз налазе у придевима, а у току времена из себе развијају радње и прелазе у стања, што се изражава глаголима" 4 ). Ред је у сазнању, према томе: прво, ствари и именице, друго, особине и придеви, и треће, радње — стања и глаголи. По томе реду и појаве се приказују у првом сазнању човечанства и човека као ствари, као конкретна појединачна бића, те се ноћ, сенка, киша, дуга, ветар, ватра, итд., првобитно човеку у сазнању показују као ствари у пуном смислу те речи, и тек научна рефлексија и известан степен умног развитка чини да се схватају као дејства извесних односа у стварима. Тако учи Сигварг о реду важности имениц& и глагола, истичући радњу и глагол на послетку. Такво схватање одговара иодели врста речи, по којој се на прво место стављају именице са заменицама, потом долазе придеви и бројеви, и на послетку глаголи и предлози. Тиме је проблем поделе врста речи нашао своје тачно логичко решење. Зато, ако настава хоће да објасни ученицима зашто се речи деле по изложеном реду речи, мора се у одговору на то питање помоћи логиком, те да не остави класификацију врста речи као једну празну форму без каузално-логичке садржине у сазнању. А ако је наставник језика посвећен логици у довољној мери (што би требало и морало бити), онда би он себи могао, смео и требао да допусти и више филозофске рефлексије, те да са Сигвартовим схватањем доведе у везу њему противно, Вунтово учење, којим се у сазнању на прво место стављају радње и представе о њима. И ако се наставник сложи с основним поставкама свега нашега сазнања о културном току живота, да се противности у свету допуњују и да развитак културнога духа тече кружно, повратно, онда ће и тој разлици у погледима на ред сазнања наћи оправданост у законима контраста и спирално-кружног тока, тако да ће по Вунту обележено улажење у свет логичко-језиковних елемената важити у другом, повратном реду, према оном улажењу по Сигварту, које важи у првом реду. Према томе двостраном гледању на образовање именица и глагола (а такво је гледање оправдано при тачном и потиуном разумевању свега у свету што постаје и развија се), доћи ће се до уверења да, по горе показаном реду, прво од именица обра-

') бјддааг*, 1о%1к, I. В<1, 2. А., 1889, ст. 31.