Prosvetni glasnik

Директна метода и њена примена

491

га је разумело. После тога, и поред свих мера предострожности које би професор предузео, чак и кад би он сам на табли написао текст, изговарајући слово по слово сваке речи, ипак може бити грешака у тексту који је преписало дете, а не треба да их има; дете не треба да има пред очима рђаву ортографску слику, која ће га сигурно одвести и рђавом изговарању. Професор ће бити, дакле, приморан да прегледа без изузетка све ђачке вежбанке. И изврсни наставници често пута греше да ово занемаре, и ако је то врло важно. Рецитовање лекције у нижим разредима мора такође бити предмет професорове брижљиве пажње. Он ће истраживати да је ђаци изговоре онако како ју је он припремио, а то ће рећи разумљиво, готово декламаторски. Још том приликом он ће спојити гест са речју. Кад текст буде готов, разделиће се у разним партијама разним ђацима и рецитовање ће постати диалог. Ако у тексту има један део наративан, он може бити додељен хору који сачињава остатак разреда. Али нека ђаци који учествују у диалогу не упру очи у професора, већ нека говоре реално. Тај текст који ђак научи, то је читав један мали капитал у његовом памћењу. Он не треба да га заборави, и треба увек искористити прилику да га он изрецитује поново, и то током целе године. У почетку нове школске године увек треба претрести градиво из прошле школске године; професори који више не предају у тим разредима увек ће дати својим следбеницима списак текстова које су ђаци учили на памет. Ове прилике се често указују кад је потребно да се понова рецитују и стари текстови. Прва је кад се наиђе на једну реч чији се смисао више не разуме, а која се ипак налази у једном од тих текстова. Треба одмах рецитовати строфу или пасаж у коме се та реч налази. Друга је прилика кад се код ученика констатује умор. Кад је час добро одржан и испуњен корисним вежбањима, кад је дечја пажња стално у запетом стању, тај умор редовно долази после три четврти часа. Професор види како на све оне очице које га прате са толико интересовања пада вео равнодушности, гестови постају спорији, млитавији, одговори устежући; онда нека је задовољан сам собом, његова настава је плодна и донеће плода. Али нека не инсистира; час је свршен, време које преостаје мора бити посвећено чисто механичким вежбањима, и рецитовање лекција које се изврсно знају постаје такође вежбање. Исто тако и код професора може наступити умор, ипак ређе него што изгледа да верују наше колеге. Нећу их вређати да мисле да је то увек због пажње која је стално на опрезу и која хоће да обухвати све ученике, без изузетка, и да их то може заморити: то је једна од првих њихових дужности, па ма каквим методом они радили. Могло би се бојати умора грла и гласа. Међутим, треба приметити да професор језика неће, у опште, више говорити од професора историје или професора математике. Ипак, професор ће моћи осетити извесну замо-