Prosvetni glasnik

402

Просветни Гласник

реност, нарочито ако говори доста живахно. Тада нека уступи реч ђацима и нека им нареди да рецитују поједине одломке које већ знају. Није потребно да кажем да, и ако неће научити ништа ново, ипак време неће бићи изгубљено, и да су та „одмарајућа вежбања" од велике користи. П Е В А Њ Е Још боља су за одмор певајућа рецитовања, која се с времена на време могу употребити у место декламујућих рецитовања. Она имају то преимућство, веома важно, што занимају децу, али у замену пружају и озбиљну незгоду, а то је што дете може савршено лепо отпевати један дугачак чланак или песму, а да ни једног тренутка не помисли на значење речи које изговара. Песму не треба злоупотребити. У сваком случају њу треба првенствено резервисати за млађе разреде, а готово потпуно је изоставити у старијим разредима. Има још једна врста одмора веома корисног, који је у основи права конверсација, а то су игре (за најмлађе разреде: томбола, или која друга дечја игра; за оне који већ имају проширенији речник, постоје разне друштвене игре). Али и овде се треба чувати злоупотребе, и не посветити игри читаве часове на штету озбиљне наставе. 3 А Д А Ц И Долазим на питање о задацима; оно у овај мах највише занима наставно особље. Од сада ће сваки разред имати по пет часова из живих језика. Разуме се само по себи да професори неће давати задатке за сваки час. Изгубили би драгоцено време у поправљању задатака, а за то време се може боље спремати за предавања. Осим тога, потребно је ђацима дати слободног времена и за задатке из других предмета. С друге стране, треба их ипак давати. Они постају све кориснији у колико ђак расте. Али чак и у првом периоду где имају мало важности, треба да интерни ђаци наших лицеја буду заузети, не треба збуњивати оцеве који не знају за наставу без задатака, нити лишити мајке задовољства да помажу својој деци. Па у којој мери треба давати задатке ? Мислим да ће ово питање бити боље расправљено на професорским састанцима који се могу одржати у свима заводима. Директори завода су у погоднијем положају да оцене колики се посао може наметнути ученицима, и у колико их не треба преоптеретити. Очекујући то решење, ја мислим да су два задатка недељно и сувише довољна. Као што сам већ казао, у првом периоду задаци имају осредњу важност. Заиста, ми не можемо још апеловати на ђачку инициативу, — идем чак и даље, ми не треба то ни да чинимо. Јер нарочито у томе периоду не треба заборавити принцип који сам формулисао поводом лекција: избегавајмо да се ученик не вара, да му то не би