Prosvetni glasnik

Етички принципи филозофа Епиктета

665

не занесу и не савладају, него промисли колико је лепша самосвест да си над њима победу извојевао. с. 35. Ако нешто чиниш по убеђењу да треба учинити, не плаши се да то јавно учиниш, и ако многи о томе и друкче мисле. Јер ако чиниш што је непристојно, избегавај само дело; ако пак (оно што је) праведно, шта се бојиш оних који неправедно грде. 1 ) с. 36. Као што оно: „дан је" и „ноћ је", може се навести као противност, а као спој (никако) не одговара, исто тако на гозби изабрати већи део има доиста за тело важност; за дружевност пак при гозби нема то никакве важности. 2 ) Ако си дакле код кога на гозби, упамти: не треба само пазити на вредност јела за тело, него имати обзира и према домаћину. с. 37. Ако се латиш каквог задатка преко способности, не само да ћеш се осрамотити због тога, него ћеш занемарити и оно што си способан извршити. с. 38. Као што у шетњи.увек пазиш да не згазиш на иглу или да не ишчашиш своју ногу, тако пази да не оштетиш водећи део самога себе. Ако на то код свакога посла будемо пазили, сигурније би предузимали посао. с. 39. Мера имања свакоме нека је (потреба) тела, као што је нога мера за обућу. Ако код овога станеш, сачуваћеш меру. Ако то прекорачиш, доспећеш на послетку као у какву провалију. Исто као и са обућом. Ако потребу ноге прекорачиш, доћи ће на ред позлаћена обућа, затим порфирна, везена. Јер све што је једном преко мере, нема никаквих граница. 3 ) с. 40. Женске изнад четрнаест година називају људи дамама. јер виде да немају никакав други задатак него да се удаду, почињу се одавати украшавању, и све своје наде полагати у спољашњу драж. Било би целисходно да осете да ничим другим не могу стећи поштовања до исправношћу, стидљивошћу и васпитаношћу. 4 ) ') Правило које ће увек бити савремено, како у јавном тако и приватном животу. Ништа толико снажно не одржава рђав друштвен и политички режим колико та половност доброћудних људи, који у поверљиву кругу умеју критиковати и осуђивати, а немају смелости да то јавно кажу. Деспотизам, олигархија, миноритет господари тако милионима људи. 2 ) Смисао је ово: „дан је" и „ноћ је" могу се само ставити у противност: „дан је", дакле „није ноћ"; али везати: „дан је, дакле ноћ је", никако. Исто тако нагозбиможе се рећи: „Узећу себи веће парче, то ће бити добро моме стомаку"; али никако: „Узећу себи веће парче, то ће допринети дружевности". Чудновато да Епиктет овако једноставну мисао са овако опширним филозофским силогизмом разлаже. 3 ) Психолошки тачно уочен извор свакога луксуза, који појединце и читаве народе морално поткопава и упропашћује. 4 ) Слично, само не тако грубо, изражава се и св. писмо о женама. „Женска лепота, да не буде споља у плетењу косе и у ударању злата или облачењу хаљина, него у тајноме човеку срца, у непокварености кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцено. (I, Петр., 3, 3—4).