Prosvetni glasnik

666

Просветни Гласник

с. 41. Знак је недаровитости, много се бавити око телесних ствари, на пр. превише гимнастисати, 1 ) превише јести, превише пити, преко мере уживати, јахати. Све те ствари треба сматрати као узгредне: на дух нека је (управљена) сва брига. с. 42. Ако ти ко зло чини или зло говори, сети се да он тако чини и говори јер мисли да му је дужност. Он не следи твојим појмовима, него свбјим; дакле, ако су они криви, он ће претрпети штете, јер се он и вара. 2 ) Јер ако неко истинит закључак сматра за лажан, неће закључак претрпети штету, него онај ко се вара. Ако то будеш стално имао у виду, увек ћеш се благо понашати према ономе који те оговара. Кликни при сваком таквом случају: „Тако му се учинило". с. 43. Свака ствар има две стране, сношљиву и несношљиву. (На пр.) Брат ти чини неправду, не узимај то тада да те он вређа [— јер то је његова слаба страна, (за тебе) недохватљива], него пре с друге стране, да је он твој брат и садруг: тако ћеш узети ствар са сношљиве стране. с. 44. Ово су рђави закључци: „Ја сам богатији него ти, ја сам дакле бољи." „Ја сам речитији, дакле ја сам бољи од тебе." Оно се само овако може закључивати: „Ја сам богатији него ти, дакле моје економно стање боље је од гвога." „Ја сам речитији од тебе, дакле мој начин говора бољи је од твога." Ти сам пак нити си иметак нити си начин говора. с. 45. Купа се неко раније: не реци да он зло (ради), него да се раније (купа). Пије неко много вина: не реци да рђаво, него да много. Јер пре но што сазнаш за узрок, од куд знаш да рђаво (ради)? Тако ћеш избећи да неке појмове свесно прихватиш, а неке пак занемариш. 3 ) с. 46. Никад не називај себе филозофом, нити говори много пред лаицима и принципима, него ради по принципима. На пример: При ручку не говори како треба јести, него једи како требо. Јер сети се да се и сам Сократ свуд тако уздржавао од хвалисавости. Када му дођоше они који хтедоше да од њега буду упућени у филозофију, он их је упутио, а сам остаде незапажен. Кад дакле буде разговор о каквом принципу пред лаицима, највише ћути. Јер је велика опасност да нешто изађе из тебе што ниси прокувао. И ако ти тада рече

1 ) Епиктет овде по нашем укусу нешто претерује. Гимнастика је и у старо грчко доба стајала у службу дисциплине духа и развитку тела, као што то спорт и данас код нас смера. 2 ) Ако нас ближњи вређа, онда су могућа три случаја, и то: или он има потпуно право, или само делимице, или пак никако није у праву. У првом и другом случају немамо разлога на њега се љутити, а у трећем случају треба га сажаљевати. 3 ) Т. ј. да судиш без потребе о стварима о којима немаш јасне слике и довољно тачна знања. Христос исто то захтева: „Не судите, да вам се не суди."