Prosvetni glasnik

668

Просветни Гласник

с. 50. Код изложенога као код закона устрај, и као да си безбожно згрешио, када од тога што прекршиш. Не осврћи се на то шта ко због тога о теби говори, јер те се то већ више не тиче. с. 51. До којег ћеш времена одлагати да себе сматраш достојним највиших добара и да ни у чему не вређаш здраву свест која разликује (т. ј. тиме што неразумно радиш)? Чуо си за принципе којима треба да се саображаваш и које си усвојио. Каквог дакле учитеља чекаш да на њега одбацујеш поправку самога себе ? Ти ниси више младић, већ пунолетан човек. Ако сада себе занемарујеш и даље безбрижно живиш, и намеру за намером гомилаш, и дан за даном одређујеш од којег ћеш поштовати себе неопажено, нећеш достићи никаква напретка, него ћеш као незналица и живети и умрети. — С тога сматрај самог себе достојним да живиш као савршен и човек који напредује. И све оно што ти се чини најбољим, нека ти је неумитни закон. Ако те какав напор или уживање или срам или слава чека, сети се да је сада време борбе, и да су олимпијаде већ ту, и да већ нема никаква одлагања, и да један дан у послу успех и упропашћује и спасава. Тако се и Сократ усавршио, држећи се у свима пословима ничег другог, само разума. Ти пак, и ако ниси Сократ, мораш живети као онај који хоће Сократ да буде. с. 52. Први и најпотребнији део филозофије је онај који садржи принципе живота. На пр.: Не лажи. Други је који садржи доказе, на пр.: Зашто се не сме лагати. Трећи је који оба потврђује и разјашњава. На пр.: Шта је то доказ, шта је то закључак, шта противречност, шта истина, шта лаж. Зато је трећи део ради другога, а други ради првога; а најнужнији и почивалиште целога је први. Ми пак противно радимо. Ми се задржавамо на трећем делу и сву нашу вредноћу на њега обраћамо, док први потпуно занемарујемо. Зато ми и лажемо, док доказе за то да лагати не треба, имамо увек при руци. 1 ) с. 53. Врх свега морамо имати при руци ове мисли: Води ме, о Зевсе, и ти Судбино, куда сам од вас наређен. Ја сам вољан да следим; ако пак не бих хтео, био бих рђав, а ипак бих морао следити. Ко се закону драговољно покорава, мудар је међу нама и сазнаје божанства. Али, о Критоне, ако је тако боговима драго, тако ће бити. Могу ме Анит и Мелит убити, али нашкодити не. * * * Основни етички принципи филозофа Епиктета после свега овога једва да требају каквих разјашњења. Сви се они базирају на једном Ј ) Дивна и врло тачна мисао. И модерна филозофија пати од исте болести, због чега је она и досадна и неплодна, и у животу прилично 1:егга тсо^пНа. Исто то вреди за правне науке и за теологију, због чега је истинскога права, правде, и истинске религиозности, поред свег напретка ових наука, веома мало.