Prosvetni glasnik

Етички принципи филозофа Епиктета

667

ко да ти ништа не разумеш, и ти то не одбијеш, онда знај да си на правом путу. И као што овца траву не повраћа, да пастиру покаже како је пасла, него храну прокувава и ствара млеко, (тако) и ти не показују лајицима твоје принципе, него дела која из њих произлазе. с. 47. Када си се навикао на један прост начин живота, не буди горд на то. Пијеш ли само воду, не говори сваком приликом: „Ја пијем само воду." Кад хоћеш да се вежбаш у послу и уздрживљости, чини то за себе а не за људе. Не грли мале кипове, 1 ) него ако те мори страшна жеђ, узми уста хладне воде и избаци напоље, а ником не говори. с. 48. Начин и карактер лајика (нефилозофа) је да никад не очекује од себе самог користи или штете, него од спољашњих ствари. Становиште и карактер филозофа је, да очекује сваку корист и штету од себе самога. Знаци напретка (у мудрости) су: да никог не куди, никог не хвали, никог не оптужује, ни с ким се не свађа, никад о себи не говори као неком који нешто јесте, нешто зна. Ако осети какву препреку или отпор, види узрок у самоме себи. Ако га неко хвали, смеје се у себи ономе који га хвали. Ако га неко куди, он се не брани. Понаша се као они реконвалесценти, бојећи се да не покрене што од (онога) што је мало час залечено пре него што ојача. Одбацио је све жеље од себе, а задржао само мржњу према стварима које су противне онима које су у нашој власти. Покрети његове воље су увек одмерени. Да ли он изгледа као луда или незналица, не тиче га се. Једном речју, контролише самог себе као непријатеља и издајника. с. 49. Ако се ко хвали да можеда разуме и тумачи Хрисипове 2 ) књиге, реци сам себи: „да Хрисип није тако тамно писао, не би овај имао ничег чиме би се хвалио." Ја пак шта хоћу ? Упознати природу и следити јој. Дакле питам: Ко је тај који ће ми је разјаснити, и чувши да је Хрисип, идем к њему. Али не разумем његове списе. Тражим дакле тумача. Довде нема нигде ничег охолога. Кад нађем тумача, ваља ми се користити његовим тумачењима. Једино то је достојно поштовања. Ако се ја пак самом тумачењу дивим, шта сам ја друго до граматичар у место филозофа? Једино што место Омира тумачим Хрисипа. Пре ћу се дакле застидети, кад ми ко рече: „Прочитај ми Хрисипа", те кад не будем могао показати слична и речима сагласна дела.

Ј ) Неки стоички фарисеји, да би показали пред светом како могу да издрже хладноћу, често су грлили у сред зиме хладан камен или метал од кипова. 2 ) Хрисип (* 289 209 пре Хр.), прави репрезентант стоичке филозофије, написао је наводно неких 705 списа, од којих се до данас веома мало сачувало. Ученик Зенонов и Клеантов, али је са својим учитељима доцније дошао у опреку, јер је учио да је и дух човеков и божанство у ствари само материја. Јер материја може само на материју деловати. Један мало теже разумљив писац.