Prosvetni glasnik

670

Просветни Гласник

У таквом стању, и најтежи подвизи врше се лако. Обавијен ореолом божанства, он се збиља диже изнад свих неприлика у животу, али то већ није гордост у односу према ближњима. Исто тако, хришћанин не убија осећајну страну своје душе, већ је само префињује и усавршава. Битност човечје природе остаје и у новом стању стварно иста, на пр., може остати егоистичка и даље, а ипак да се систематски приближује оном идеалу: „Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш" (3. књ. Мојс., 19, 2). Нема сумње, тражи се и овде много моралне снаге и издржљивости, али се слабим способностима много излази на сусрет и споља. И што је најглавније, хришћанство је једини идеал који има у виду читав народ, без обзира на степен културе, и шта више, читаво човечанство, а не само један сразмерно мален број људи. Заједничка је особина и једнога и другога правца да велику важност полажу на вољу човечју, као и да тврдо верују у један морални поредак света, од кога, у интересу своје добро схваћене среће, никако одступати не сме. Воља је извршни орган моралног поретка, те јој као таквој у осигурању среће човечје припада, и по једном и по другом правцу, најважнији, управо лавовски део. Она треба да оствари читав идеал, да савлада све страсти и нагоне, и уклони све препреке људској срећи и блаженству. Подвлачимо ову важну улогу и јуначки став воље наше и у стоицизму и у хришћанству. Многим појединцима је стоицизам ваљда много ближи, јер се оснива на здравом човечјем разуму, него хришћанска религија, чија организација, може бити, скрива и извесне опасности, али је за свакога јасно да нема среће и блаженства без оне челик-воље коју претпоставља и један и други правац. Право вели хор анђела при крају Фауста: ОегеИе* јз(: (Заз ес!1е СШе<3 Бег Ое154ете11 уогп Вбзеп. Шег јшшег з^гећепс! зјсћ ђегпић!, Оеп коппеп »Јг еНбзеп. Д-Р КОСТА ЂУРИЋ

ЈЕДНА НОВА ПСИХОЛОГИЈА ПУБЕРТЕТА (II) Сад ауторка подробно испитује услове под којима се развија, за младићску еволуцију корисна, чежња која је карактеристичан емоционалан доживљај младићске душе. Она сматра да би илустрација многоструких облика младићске чежње на великом материалу био један од најпримамљивијих задатака, помоћу чијег решења би се могло продрети у центар младићске психе. Она нам износи песме и одломке из дневника из доба пубертета, који изражавају самоћу младог бића, његову пажњу, његово незадовољство са садашношћу, чежњу за створењем