Prosvetni glasnik
Једна нова психологија пубертета
671
које помаже и разуме, које добро о њему мисли и даје му љубав и мир у бегству појава, не узиемирује ново стечено ја у његовој самосталности. Чежња је претежно сложено осећање које садржи две компоненте: наду и очајање, задовољство и бол. Прва чежња је без садржаја, чисто осећање. Младић се пита за чим чезне, тражи предмет своје чежње, збуњен је. Његова чежња је у почетку изражај јада због нове усамљености, незадовољства са свим што постоји. Негде се чежња цени као нешто лепо. У том смислу је слави и омладински поКрет. Често младић покушава да тачније одреди садржај своје чежње, ма да са недовољним средствима. Покашто се наслућује предмет чежње: људи, човек који разуме, пријатељ. То је први свесни циљ младићске чежње. На тај начин прва потреба за зближењем изводи младића из самоће, и то девојчицу раније (у 13. и 14. год.) но дечка (просечно у 16. години). При том младић често кокетира са својом слабошћу, коју у другим временима озбиљно осећа, ужива у својој властитој сла5ости, и то зато да би на себе привукао пажњу каквог одраслог који би му помагао, волео и водио као какво дете. Те карактеристичне везе осећања, које имају свој корен пола у еротичној, пола у детињој потреби за заштитом, захтевају код васпитача психолошко разумевање. Васпитач би био себичан, неправедан према младићу када би му, због те еротичне ноте, одбио молбу за помоћ као лажну, као средство за какву „нечисту" сврху и тиме скинуо са себе терет одговорности. У пркос претеривања, младић се налази стварно у невољи и треба заиста једног човека који ће га разумети. То налазимо у свим дневницима. У извесним периодима понавља се жалба на неразумевање, усамљеност, нарочито на неразумевање родитеља, што је један од главних извора све младићске патње. Али, и поред најсрећнијег породичног живота, младић може бити лишен пријатеља. Сваки младић је одвећ заузет самим собом, да би могао чути другог. Ретки су младићи који су мање заузети својом личношћу, који су више за друге, те им пружају могућност за исповест и олакшање. Отуда младић често налази прибежиште код старијих, оних који су надмоћнији, који могу разумети, који несебично слушају и могу да дају савет. Али у пркос тога увек чезне за пријатељем истих година „који исто мисли, који плаче са мном" (из једног дневника). Од свог пријатеља он очекује донекле оправдање своје индивидуалности која се развија. У том VI дневнику видимо везу између жаљења на самоћу и чежње за пријатељством: младић је у неизвесности у погледу правца и циља развијања; пријатељ који верује младићу даје му веру у самог себе, храброст и самопоуздање. У дневнику IV су спојене све струје чежње: чежња за „оним који разуме", за пријатељством, најзад за љубављу у разноличитим облицима који одговарају промењеном стању