Prosvetni glasnik
672
Просветни Гласник
сазревања. Љубав коју младић у почетку жели није никако еротична, сексуална, она није диференцирана, то је чежња за скривеношћу, за љубљењем и миловањем, за љубављу која је тако дубока да све опрашта, да остаје, и поред свих недостатака, вера и непоколебљиво поуздање, — за свим тим, без обзира на род, чезне младић. Али ни онда кад је нашао човека кога воли, кад је остварио свој идеал, младић не престаје да чезне све дотле док не достигне потпуну допуну свог бића. Прво испуњење јавља се тек онда кад се има жива свест о томе да су се нашла два бића која се допуњују. Оно полази за руком младићу тек у адолесцентном периоду, кад се чулни принцип сједињује са душевним. Чежња код њега не стишава се ако му се не одговори љубављу на љубав, која је нечулна, па ипак врела и пуна страсти. Зрела личност коју младић, одн. девојк.а, воли, никад није способна за њу. Љубавна чежња оног који стоји пред зрелошћу безоблична је, несвесна. Стриндберг каже за своју прву љубав да је била нејасно осећање да је он само у пола човек, који није хтео да живи, а да се не допуни другом, „бољом", половином. Прва ствар за којом младић чезне, јесте човек кога он може волети. Ако га има, онда чезне за одговарајућом љубављу, која никад није, и не може бити, онаква какву је он замишља. У младићству чежња потпуно одступа од чежње у пубертету. Обе стране живота, телесна и духовна, које су се одвојено развијале у доба сазревања, сад се слажу и дају потпуно други облик чежњи. У дневницима младића игра тада љубавна чежња велику улогу. Занимљиво је пратити код младића борбу његовог сексуалног нагона са вишом чежњом за савршеном духовном и телесном заједницом. Та борба, као и остали душевни покрети, изражава се у дневницима. Не јавља се само чежња за допуном код младића, него и друге тенденције; у свима областима он је у трајној припреми. Али, у пркос тих мучних и ближих стања, прикупљање снаге, вазда за стварање спремна потенција и чежњиво тражење и питање, садрже толико среће да је омладински покрет с поносом исписао чежњу на својој застави, и славио је, на супрот задовољству одраслих, као специфичну особину омладине, као нешто што доводи до идеала. Из чежње и нејасног тражења, из доживљавања свога ја и обраћања унутрашњем животу, могу произилазити расположења у пубертету. Расположења имају тада своју негативну и позитивну страну: могу бити сентименталност и меланхолија, нарочито у првом периоду пуном немира и бола, и могу у другим временима бити радосно, фино понирање у природу и уметност и њихову лепоту. Доживљај свога ја јесте више или мање свесно схватање властите индивидуалности. До управљања пажње на свој субјект може