Prosvetni glasnik

Једна нова психологија пубертета

677

е) Развиће воље Шарлота Билер одбацује као апсурдно мишљење да дете живи чисто нагонским животом, и да тек у пубертетној фази разум почиње да регулише хтење, у фази када се опет јавља слабост воље. Она налази значајне паралеле у развитку малог детета и младића. Код свог синчића и ћерчице она је констатовала сасвим одређен ритам у развићу воље. За нагонском жудњом одојчетћ периодично се јавља код двогодишњег детета неко време чиста вољна функција, да се тек постепено споји са вољним циљевима, па даГ се онда мало по мало управи на оно што се цени, што се изабрало, на властите идеале. Воља се код младића паралелно развија. У васпитању малог детета тежи се за јачањем воље на супрот нагонима, и то ауторитетом и сугестијом, узором и убеђењем. Само је нужно искористити нове могућности за планско потпомагање везе воље са представама о циљу на супрот нагонским жељама, за слободно самосавлађивање и рано формирање идеала, итд. Акоје поступак разуман, онда се природа не противи развијању које се жели за време детињства све дотле док се од једном не изведе прекид, и онда је продужење праве линије развића принципиелно искључено. Ауторка разматра у појединостима прво развиће воље код детета, па после у пубертету. Воља код детета постаје из нижих инстинктивних и нагонских форми. У првој и другој години нема правих вољних радњи, али се инстинктивна жеља тела потпомаже мањом или већом душевном енергијом већ у овој раној стадији. Ту не зависи циљ од какве одлуке или жеље, телесни нагон се управља ка циљу, и душевна енергија се улаже у то. Али ауторка је запазила код детета у 2. год. једну стадију кад се јавља воља ослобођења инстинкта, кад дете хоће, а не зна шта треба да хоће, кад хоће без циља. Воља има дете, а не обрнуто; воља се ослободила инстинкта, али се изгубипа сигурност у циљ нагонске жеље. — У тој стадији је Шарлота Билер констатовала прве доживљаје вредности. За прву врсту се може формулисати став: дете сматра да треба желети оно што желе одрасли; за другу: по детету, ваља желети оно што је забрањено. — Драж забрањеног не важи неограничено. Јер вешт васпитач може тада код детета учинити доживљајем и друго гледиште на вредност: вредност за велике људе и мале. — Али вредност оног што је забрањено за мало дете је у многим случајевима само пролазна. Јер дете се креће у правцу предмета који је изазвао његову пажњу. С тога ништа није глупље но будити у малом детету жељу управљајући његову пажњу, прераним забрањивањем, на ствари које би можда остале незапажене. У оцењивању вредности мало дете је несигурно и колебљиво, — у колико није руковођено нагонима који се не могу отклонити; у већини случајева