Prosvetni glasnik

676

Просветни Гласник

бављење субјектом као објектом. При свим тим емоционалним доживљајима могу се на нов начин наћи објекти осећања за које дете пре пубертета не зна. Прва страст, љубав и мржња које дете доживљује само једанпут у трећој години, избијају такође потпуно тек у пубертету. Та страст може садржавати огромну љубав према претпостављеној личности једновремено са успламтеломмржњом према заједници, непријатељском одбраном од других или заједнице. После тог „првог пубертета," дете бива мирније у својим социалним осећањима. Годинама оно зна само за једну страст, страст за игру. У њој се могу налазити ревност, али и лакомост, страст за скупљање, али и частољубље и грамжљивост. Ту могу бити скривене клице будућих страсти и порока. Али већина страсти се буди тек у пубертету. Прве љубавне страсти још нема, али страсно пријатељство, ентузиазам и поштовање могу јој узети сву снагу унапред. Пубертетна страст расипа снагу, она је идеална, сексуално још недиференцирана, док страст у адолесценцији обузима целог човека. Флиртовање замењује дубљу страст у пубертету и адолесценцији, али зауставља духовно и душевно развијање. Несумњиво је да осећање у својим пробуђеним богатим могућностима чини полазну тачку душевног преображаја; оно управља вољом и интелектом код младића. Нема тежње која би се остварила без симпатије према ономе који ту тежњу захтева. Свако интелектуално напредовање потиче из сујете, или љубави и ентуизизма, зависти или частољубља. Тако, савршено осредње, интелектуално троме, ученице може љубав подстаћи на радове који превазилазе границу нормалне способности за рад. Али и поред тога, младићски ембциалан живот не предствавља снагу која сједињује све доживљаје и упућује их у једном правцу, као што то може да учини велика страст код одраслог. Зато је младићски живот осећања сувише хаотичан. Јављају се поједини импулси; час сујета, час опет скрушена понизност и оданост пред вољеном особом. Дух пожртвовања се измењује са неотесаним егоизмом, пркос са послушношћу, ревност са умором. Љубав и ентузиазам (швермерај) оног који је у процесу сазревања незадовољни су, немирни, више чежња но испуњење, и отуда је воља управљена на бесциљну даљину, на оно што је стално неодређено. Уз то долази још и неравномерно растење свих телесних и душевних функција које је својствено добу развијања. Готово увек болује младић од једнострасности, и те дисхармоније иду само на руку његовом растројству и раздражљивости. Ауторка сматра да ни у једној еволуционој фази није одвојено третирање појединих функција толико оправдано као у пубертиту. Само развијање није онда органско и равномерно. Млада особа у пубертету осећа да јој недостаје јединство, осећа се растргнутом, осећа две и више душа у својим грудима.