Prosvetni glasnik

682

Просветни Гласник

организација; радост, снага и храброст другог периода буде вољу за рад у животу. Негативно држање са којим почиње пубертет може имати разне форме. Може се јавити као слаба резигнација и сентименталност; затим — онде где се одрицање везује за борбено расположење фазе пре пубертета — као ругање и пркос, исмевање, борба против свих ауторитета и порочних уређења људског друштва. Из тог времена имамо многобројне песме младих људи у којима се опевају незадовољство, пркос, презирање. Доказа за то налазимо врло много у Гизеовој збирци. У песмама младићи и девојке изражавају исти карактер у хиљаду нианса, почев од пасивне меланхолије, иа до пркосне химне снази, бури, патњи; и у већини случајева су доказ значајне снаге самосавлађивања која је од васпитне вредности. Ауторка се и ту пита: Колико одраслих знају за патње оног који је у процесу сазревања ? Колико њих који то знају, узимају то за озбиљно ? Ма колико да је можда важно да се младо биће само бори и само пробије од негације ка афирмацији, ипак се мора потпуно одбацити сваки негативан процес старијих. Најдубљем одрицању живота, чежњи за смрћу и незадовољству животом у почетку пубертета, стоји на супрот радосна афирмација живота на крају адолесценције са релативном завршеном зрелошћу двадесетогодишњег младића. На основу Гизеовог материала, који је ауторка статистички обрадила, и дневника који описују прелаз из пубертетног у адолесцентни период, она тврди да се преокрет у развићу код дечака јавља у 17. години, која се карактерише постављањем идеалних захтева, а код девојчица у 14. и 16. години. Преокрет од негације на афирмацији показује се у свим областима. Избија чежња за животом, за људима, радост због живота који предстоји, чежња за њим. У тој стадији, коју треба строго разликовати од времена флирта и играња младића са њему равним, треба помоћи омладини у најживљем саобраћају са њом. Тада је за њено васпитањо од значаја каква утицајна старија особа. Млади човек почиње да сазрева на тај начин што се после трајног бављења властитом унутрашношћу, обраћа свету и животу, чији пулс хоће да осећа, који хоће да схвати у свим облицима и упије. Та чежња за светом и животом је оправдана, и највећа је погрешка затворити онда младића у домаћи круг. Али слобода кретања је корисна тек у адолесцентној стадији кад је игра у саобраћају полова уступила место више озбиљној жељи да се узајамно упознају. Тај преокрет од негације ка афирмацији живота има особиту важност за васпитање и самоваспитање младог човека. У доба кад он заузима непријатељски став према животу, он се може подстаћи херојским елементима. Борба и патња у то доба бивају проба снаге и задовољства. У првој епоси младић има идеале који су непријатељски према животу, моралност против грађанских врлина, као и