Prosvetni glasnik

Једна нова психологија пубертета

683

борбу против лажи друштва и дружевности. Ако се та снага за пажњу и одрицање придобије за борбу против тих властитих мана, онда се негативна тенденција претвара у позитивну добит. Јер је младић и са самим собом, као и са светом, незадовољан. У сваком дневнику се могу наћи безбројни докази за то. Нарочиту улогу играју тешке борбе дечка са његовом пробуђеном чулношћу, што доводи до жестоких самооптужби и ружења Бога, света и властитих мана. Ако младић овлада својом вољом која тежи супротном правцу, онда сзгвара срећан основ за духовну ведрину у адолесцентном периоду. Из свега тога се види природан ритам еволуционог тока воље, низ разних стадија које су делом повољне, делом сасма неповољне за васпитне интервенције. Оно што привлачи дете од 3 год. изазива гнев код детета од 8—10 год., а херојски идеали дечка од 12—14 год. измичу пред животу ближим идеалима које има младић од 17 год. Васпитач се може тешити тиме што је све периодично. Насилничко поступање или ругање утичу само разорно. Младић сам од себе иде правцем који ми желимо; идеал снаге и упорства уступа место, после патње, идеалу савлађивања. Ту васпитач може племенито интервенисати. Он је добио игру ако успе да младић проживи оно што је херојско у самодисциплини. Постоје степени развића у управљању вољом: од дечје послушнасти до самосавлађивања из љубави према оном који заповеда или из страха; од самоуправљања из пркоса у раном пубертету до самоконтроле из љубави и увиђања вредности идеала. Од тог идеала се може формирати младићска воља, од тада се може задобити потпуно млад човек. Понос и воља младог човека су полуге које се могу узети за управљање теоријске снаге на унутрашњи свет, за спиритуализацију обима енергије, и то у вези са каквим узором који мора дати лектира, ако недостаје личност у околини. Особа за којом се иде и која се поштује, лек је од свих болести у првом пубертетном периоду. Она је и у другом још важан елеменат, али још већи значај добијају постепено вршњаци, духовни подстреци и, пре свега, увођење у творачки рад. Ауторка завршава овај важан одељак васпитном консеквенцом да је сем планског рада, здравог одмора, доброг опхођења и добре лектире, најважније дати омладини прилике за слободно изражавање са великодушним васпитачем о невољи и борбама, понајпре о циљу за који је вредно живети. Потреба за психолошким посматрањем и филозофским размишљањем код даровитих младих људи је у ово доба необично жива. Колико је опасно потпомагање преране интелектуалности, толико би за омладину била важна васпитна помоћ у мисленом и вољном раду коме ово доба тражи циљеве. Али о томе школе службено нису ништа забележиле. (Свршиће се) СЛОБОДАН ПОПОВИЋ