Prosvetni glasnik

684

Просветни Гласник

ВИША НАСТАВА У ЧЕХО-СЛОВАЧКОЈ

Једна од најзначајнијих последица, с интелектуалног гледишта, исхода рата за средњу класу нове Чехо-словачке Републике, изгледа да је била, после националне независности, обнова наставе у сагласности с постулатима расе. Одмах после слома аустро-угарске монархије, док су Чеси с једне, Словаци с друге стране, заједнички радили на васпостављању једног унитарног политичког устава, буђење нове свести у земљи захтевало је потпуну обнову наставних програма и метода. Било је природно да та воља нађе свој најенергичнији израз у области виших студија, где се аустријска тиранија најјаче осећала, и да тежи пре свега другога да васкрсне прашки КагоНпшп, око кога су се некад били запалили најчистији пламенови чешке културе за време њеног некадањег сјаја. Али, да би се добро оценио значај такве обнове, потребно је бацити поглед у назад и изазвати укратко дуг низ борби које су имали да издрже Каролинум и други главни наставни институти Чешке под јармом Хабсбурга. Име које носи Прашки Университет долази му од његова оснивача, Карла IV (1346—1378), који га је основао 1348, да, рекао је он, верни становници његове краљевине, незаситно жељни плодова књижевности и уметности, не би били приморани да просе туђу милостињу, но да имају код своје куће сто изобилно постављен. Тако се родило ово старо огњиште културе, које је ускоро постало један од најбољих центара знања у Централној Европи. Наставни језик је био на њему, разуме се, латински, али су се факултети делили на четири нације: Чехе, Баварце, Пољаке и Саксонце. Очигледно је да је таква подела шкодила морално Чесима, и, да би то поправио, Венцеслав IV (1378—1410) објавио је декрет којим је прогнао из Прага немачке студенте и професоре. Религиозне борбе које су се водиле око Јана Хуса биле су разлог да је Сабор у Констанци, 1414, сматрао да треба привремено да укине Университет, чији су се сви факултети, сем теолошкога, били изјаснили за претечу Реформације, кога је тај исти Сабор жива спалио, у пркос спроводнице коју му је био дао цар Сигисмунд. Али тек што је прешла опасност од хусита родила се опасност од језуита који су се, око средине XVI века, настанили у Прагу — познато је да оснивање тога реда пада у годину 1534 — и отворили у њему супарнички Университет, Клементинум. Узалуд су ови жандарми борбеног католицизма били прогнани из Чешке. После чувене битке на Белој Гори повратили су се они у њу као триумфатори, да би јуришали, јаче него икад, на Каролинум, који су они иронично звали „крлетком за јеретике". Тако је, 1637, Ферди-