Prosvetni glasnik

П р и л о з и

689

да их разоримо. Мерили смо и испитивали и ту комбинацију да бисмо видели шта би од тога двога за нашу државу било корисније: дати их или их разорити. Пре но што би била донесена коначна одлука о овом питању, царска влада је мишљења да би требало најпре испитати садање стање Европе и расположење и политику великих сила. Као што је познато, од пре неколико година, а нарочито после аустро-пруског рата, политичка ситуација је врло замршена. У Енглеској су забављени око доношења извесних закона и извођења унутарњих рефорама. Уз то се она још устеже због Америке и јако избегава да се меша у ствари које се Ње непосредно не тичу. Што се тиче Француске, она није имала никакве користи од политичког правца и метода кога се цржала у односу према Италији, Немачкој и Мексици. Све што је у том правцу у тим земљама предузимала, ништа јој није испало онако како је она ствари замишљала и претпостављала. Због тога, Француска се бори са тешкоћама како у унутрашњој тако и спољашњој својој политици. Аустријска царевина, због големог пораза који је претрпела, неспособна је да ишта предузима у спољној политици. Пруска и Италија добиле су у релативно врло мало времена тако велике користи да све то изненађује свакога. У овом тренутку забављене су оне око сређивања и асимилације онога што су задобиле. Руска Империја, и ако се у погледу унутарње и финансијске политике не може похвалити неким нарочитим благостањем, ипак је — то се мора нагласити — пребринула бригу пољског и черкеског питања. Ради тога Русија је сад уверена да јој са те стране, као ни иначе са стране европских великих сила, нико не може сметати помоћу разних тумачења појединих тачака из уговора, те с тога је она сада сву своју пажњу, све своје пожудне погледе, као што је то од давнина радила, управила на Источно Питање, против Турске, у намери да тамо накнади онај број житеља и углед и достојанство које је изгубила у потоњем рату. Са удвојеном снагом сад је настојала да ма на који начин нанесе Турској штету. Поводом овог питања о градовима упиње се да, помоћу разних интрига, изазове на побуну Србе, и Грке, због Крита, Трикале и Јањине. Исто тако она не престаје свакојаким софизмима да подбада и друге отоманске поданике хришћанске вере, говорећи им како су ти хришћани турско робље и како је крајње време да се тога ропства ослободе, а тиме само драже јавно мњење. Ето тако се укратко може окарактерисати данашња ситуација европских држава, а да је у истини то тако, ми свакога дана посматрамо прилике и догађаје који нас у томе уверењу утврђују, те због тога сматрамо за излишно да се дуже на овоме питању задржавамо. просветни гдаоник , 11 св., 1924. 44