Prosvetni glasnik
45
засада — немогућан, него списак свих његових најзначајнијих радова, и, нарочито, сређени преглед сви његових књига". 1 Пошто је писац наишао на препреке, што се нису дале отклонити, морао се одрећи задатка, који је тада био себи поставио. Али је рад касније продужен, па ако се и није могло успети у свему, ипак је прибрано довољно грађе -за историју нашега васпитања и наставе, и не само васпитања и наставе него и културнога живота уопште, јер Натошевићев рад није био ограничен само на васпитање омладине. Разуме се да је овај рад продужен у оном ужем обиму, у ком је првобитно и заснован. Потпуну је библиографију Натошевићева књижевна рада засада немогућно дати стога, што је Натошевић не само један од наших најплоднијих књижевника [,,у том се погледу он отима о првенство с Миланом Ђ. Милићевићем, Ђорђем Поповићем (Даничаром) и Стојаном Новаковићем"] 2 него је његов рад и толико растурен, да се ми „данас већ не можемо надати, да ћемо икад моћи прибрати све списе покојникове. Један је од главних разлога тому његов немар за себе, — Натошевић се готово никада није ни потписивао под своје радове, ретко их је када прештампавао, 3 а поједине чланке и расправе није сабирао никада, нити их издавао у оделитим књигама; он је увек полазио од стајалишта, да је главно, шта се пише, а не ко пише". 4 Ако се оснује Натошевићев музеј, као што је предлагано, 5 и ако се у њему прибере што више публикација, које је Натошевић састављао или сарађивао у њима, — тада ^е се моћи помишљати и на што потпунију библиографију; дотле пак нека послужи ова, која иде за тим, да изнесе све његове књиге (све, што је оделито штампано), а од осталога само што је најважније и најхарактеристичније, било да је штампано за живота, после смрти, или остало у рукопису. Раније прибране податке, некретички сређене (понешто није ни од Натошевића), в. у А. Варађанина Стогодишњици Д-ра Ђорђа Натошевића, стр. 137.—143. 6 Писац је постигао своју намеру и решио свој задатак, ако му је пошло за руком, да изнесе натписе свих књига Натошевићевих, — од издања је наведено, што се нашло; потпуност у томе једва да ће се моћи икада постићи, које због саме природе многих његових књига (уџбеници за основне школе! — њихова је судбина да оду у парампарчад), које што су наше јавне библиотеке, па и библиографије наше, обраћале слабију пажњу на уџбенике уопште, а најслабију на прештампане.
1 Ор. сЛ. стр. 125. 2 Ор. сИ., сгр. 38. 3 Ово се, разуме се, не односи на уџбенике нити на књиге за децу уопште. 4 Ор. с11, стр. 59., в. и даље, шта се вели о томе. 5 Ор. сЛ, стр. 61. и даље. 6 Ор. а!., стр. 73. и даље.