Prosvetni glasnik

44

Просветни Гласник

предавања својим млађим друговима. На тај начин би се припремали за учитеље у вежбаоници. Тиме би се изазвала јача акција младих снага и унанредила основна настава. Али остварење те његове тежње није зависило само од њега... Исто тако и учитељи који су свршили Вишу Педагошку Школу били би изврсни помагачи професора методике и школског рада. С успехом би психолошки проучавали и примењивали наставне и васпитне методе и стварали нове. Та заједничка активност наставника основних и учитељских школ носила би у себи изворе подстицаја за прогресе и једних и других васпитних установа. Они би чинили једну животну заједницу у којој би се у полетној акцији пуно изразиле индивидуалности. Социјално-васпитне установе које имају задатак да потпомажу образовање деце и омладине у школи и ван ње„ као што је трезвењачка организација, добиле би више надахнућа и моћи за своју моралну делатност. Угушило би се партизанство које одваја и слаби васпитне и просветне факторе, које спречава остварење рефорама без којих је немогућан напредак. Обимне психолошке студије нашег детета би се потпомогле и везале за један часопис, као што су Прилози за Психологију Детета, за чију су се појаву код нас везала толика надања. Осетио би се интенсиван научни и школски живот, нова духовна и етичка врења чији би резултати били подизање наше националне културе. У свести о одговорности за нашу будућност леже врела за слободно развијање индивидуалности наших наставника. А она се буди и појачава селекцијом и концентрисањем васпитних сила, које се успешно могу извести у једној својој форми у вежбаоницама учитељских школа. Само ако се за вежбаонице одабирају и најспособнији учитељи, оне могу служити снажењу индивидуалности код наставника, одн. васпитача и васпитаника и тиме увећавању културних моћи нашег народа. СЛОБОДАН ПОПОВИЋ

ПРИЛОЗИ НАТОШЕВИЋЕВОЈ БИБЛИОГРАФИјИ 0 стогодишњици од роћења Ђорћа Натошевића писац је ових редова написао монографију о овом нашем педагогу, која је, заједно с осталим радовима пишчевим о њему, штампана као XVII. и XVIII. свеска Педагогијске књижнице. 1 На крају те књиге требало је да доће и Натошевићева библиографија, не потпуна, јер је „тај посао — бар 1 Милан Шевић, О Ђорђу Натошевићу (1821.-1887.), приликом стогодишњице од његова рођења. Издање књижарнице Рајковића и Ћуковића, Београд 1922. 8°, стр. 127.