Prosvetni glasnik
Београдске народне школе у 1926./27. години
121
VII. ВАСПИТНА ДИСЦИПЛИНА У самом почетку школске године, тј. убрзо по пријему надзорничке дужности, показала се потреба да расписом упутим све наставнике да долазе у школу бар 20 минута пре почетка наставе и да буду међу децом. По правилу ђаци нису никад без надзора свога наставника, а у неким школама бар без надзора дежурног: ни при долажењу у школу, ни за време одмора, ни при излажењу из разреда и одласку. Врло ми је пријатно било опажање да код неких наставника ђаци улазе у учионицу с песмом, а свршавају рад и излазе такође певајући. Разуме се да је то ишло неусиљено, природно, с истинским веселим расположењем. После сам се уверио да је рад у тим одељењима и иначе угледан. У свакој прилици наставници су упућивани да буду доследни у спровођењу својих захтева, који се односе на одржавање реда и на владање ученика за време одмора и на часу. Казне, које се не одобравају, нису примењиване. Врло ретки случајеви телесне казне енергично су сузбијани чим се за њих дознало. Али сам запазио да има појединих ђака, на које ми је скренута пажња и на које доиста никакве казне не утичу у правцу поправљања. Њихово је понашање обично последица несређених домаћих прилика или наслеђених склоности. Такве би ђаке требало по могућности такође одвојити у специалне разреде, а то је у исто време један разлог више да се они установе. Б. НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ Кад је ред о београдским школама, онда се о овој области наставничког рада има најмање да каже. Наставници су истина чланови својих стручних организација и појединих патриотских и хуманих удружења, али се о раду на народном просвећивању према плану и начину, како се он изводи на селу, не може говорити. Родитељски састанци и школске свечаности искоришћаване су редовно у том правцу (држањем предавања), велики број наставника ради у вечерњим занатским, трговачким и шегртским школама, али рада, који би био систематски организован у циљу народног просвећивања, није било, а питање је да ли би такав рад у Београду, где за њ има доста прилика на другим странама, имао великога успеха, ако би се ставио у дужност наставника београдских основних школа. Завршавајући овај извештај, морам да учиним још ове напомене: У целокупном излагању опажа се више констатовање чињеница и нађеног стања, док се о изменама говори обично у вези с радом у наредној школској години. Друкчије и није могло бити: ја сам примио