Prosvetni glasnik

170

Просветни Гласник

2. ОЦЕЊИВАЊЕ И ПРЕВОЂЕЊЕ У АМЕРИЧКИМ ШКОЛАМА Једна од највећих разлика између европских и америчких школа, лежи у начину оцењивања ученика и у начину завршавања студија. На америчким средњим и полу-вишим школама пре свега не постоје „разреди", нити постоји прелажења из разреда у разред. Постоје само курсеви из појединих предмета. Ти се курсеви полажу на крају сваког терма (полу-годишта). И на основу положених испита из одређеног броја курсева, у колико је добио известан „кредит" у „јединицама" (иш1:з) или у „поенима" (роЈп1з), кандидат се у толико више приблнжује дану свога дипломирања. Диплома се добија онда, када је кандидат постигао одређени кредит у броју „јединица" за положене курсеве. Сваки предмет за себе у току једног терма, или једне године, чини било један или пола ипН-а, или пак два, три поена, ако се курсеви на поене рачунају. Енглески језик, као предмет, може да буде на пример састављен из девет курсева: Еп§1Јбћ 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9. Еп§Пбћ 1 је рецимо курс из енглеске композиције, синтаксе и теорије књижевности; Еп§Пбћ 3 општи елементарни преглед енглеске књижевности; Еп§Н$ћ 7 средњевековна енглеска књижевност и т. д. Сваки је предмет тако подељен на више курсева. И обично се захтева од ученика да пре но што би узео више курсеве из кога предмета, сврши најпре и положи ниже курсеве из њега. Али то не мора да увек буде случај, и избор курсева зависи од околности код сваког појединог предмета. Од једног се ученика обично очекује да похађа у једном терму по пет курсева, и ако положи на крају сваког терма све испите, те за те курсеве добије потребан „кредит", он након четири године свршава или вишу школу, или пак калеџ ако је вишу школу већ завршио и на калеџ се уписао. Али није обавезно да сваки ђак похађа у једном терму по пет курсева. Може похађати и више, а може и мање, Ако ученик жели да сврши калеџ за три а не за четири године, он ће уписати сваког терма већи број курсева, и гледаће да положи на крају терма све испите из њих, како би тиме за три године истерао онај исти кредит који добијају и други ученици што нормално уче четири године. Дешава се, ма да ређе, да нарочито интелигентни ученици свршавају Н 1§ћ бсћоо! и СоПе^е за по две године сваки, па и за мање времена. Исто је тако и у основној школи остављена могућност бистријим и вренијим ученицима да брже заврше са школом. Ако ученик на крају терма положи испите из четири курса, а из петог не положи, тиме му се не уништава стечени кредит и за она четири курса. Не дешава се на тај начин она абсурдност наших гимзија, да по неки, иначе даровит ученик, ради једног или два предмета, који му не би ишли од руке, о које је он обавезан да учи, рамље кроз сво своје школовање у гимназији, те често пута долази и у опасност