Prosvetni glasnik

Школе у Америци

169

И зато сада ради овог реалног разлога, да би једна група политичара постигла оно што жели, треба чак да и начин предавања по школама буде стављен под контролу партизанских шићарџија, који би и у том погледу требали да имају последњу реч. Добра једна страна у свему овоме јесте то, што се у таквим случајевима одмах узбуни сва јавност, сав се свет подели у два табора, и не одиграва се ништа иза кулиса, већ у ствари такво једно питање постане проблем целе нације. Друга једна мрачна црта америчке школске организације јесте одсуство сваког озбиљног строгог надзора над свим школама, оскудица у једном одређеном мерилу за оцењивање компетентности сваке поједине школе. И од те слабости баш највише и пати углед америчке школе у иностранству. У Америци је могуће сваком отворити какву год хоће школу. Ако само та школа има ма у колико изглед неке школе, иако није већ јавно какво шарлатанско предузеће, нико јој неће сметати у њеном раду. Тако на пример у граду На*?огс1-и (СоппесИсШ) постоји једна велика школа за хомеопатску медецину. У њу се примају младићи са врло мало школе, да после две-три године изађу одатле као „доктори". Знам тако једног младог човека из хрватског Загорја, који је још у Европи свршио два разреда гимназије, отишао као раденик у Америку са својим братом, пробијао се тамо неколико година, дошао на ту „школу" у Хартфорду, и након две године изашао из ње са дипломом да сада тамо негде по Калифорнији „лечи" народ. Чести су случајеви и са тако званим „сПр1ота шШб", то јест са таквим „школама" које продају дипломе за по неколико стотина долара. Нарочито се, изгледа, рентирају такве „медецинске школе", које лиферују „докторе медецине". Само у тим случајевима, и ако се таква нека школа ухвати у тој пракси, кривци долазе под суд за обмањивање. Штета од оваквих „школа" у самој Америци и није знатна, нити се осећа. Као што смо већ напред нагласили, тамо постоји извесна врста међу-школске контроле. Зна се затим које школе уживају добру репутацију, а које не. Па и на друге начине се стаје таквој пракси на пут. Тако на пример ни један лекар не може да врши праксу ни у једној од држава уније, док није положио професионални испит те државе, па макар га већ неколико пута раније полагао у другим државама. У обичнимприватним предузећима олако стечене дипломе су такође од врло слабе користи. У Америци је и иначе скоро свако предузеће у приватним рукама. А тамо се не гледа на дипломе, већ на резултате практичног рада. Једино место где такве „дипломе" могу да донесу какве користи ономе ко их има, а до штете околини, јесте иностранство, и то нарочито државе Јужне Америке. Да то наноси штете угледу америчких школа, не треба доказивати,