Prosvetni glasnik

Тешкоће при оцењивању ученика

203

школске деце, па посредно и огледало више или мање успешнога рада и самих наставника? Да погледамо шта нам све о томе казује свакидашње искуство из школскога живота. Зар вам се не дешава често да вам дође ученик из које друге гимназије, из унутрашњости или из истога места. Ви га испитујете као и остале ученике, и учини вам се да му је знање из вашег предмета недовољно: не чита, рецимо, течно, правопжно није поу!здан, меша падеже итд. Упитате ли га шта је досад имао из вашег предмета, згранућете се кад вам каже да је имао 3, можда чак и 4, док му ви не бисте могли доделити ништа више од слабе оцене. Или неки бољи ученик у вашој школи у извесном разреду никако не успева у једном предмету. Једва, уз приватну помоћ, исплива до тројке и промени гимназију после првог полгођа. И гле, на крају школске године, он и без икакве приватне помоћи изнесе у сведоџби из истог предмета врло добру, па и одличну оцену из истог предмета. А предметни наставник и онај из ваше као и онај из његове нове школе важе као врло спремни и савесни педагози! Или често добијете оделење некога колеге из ваше струке. Колико вам претстоји ишчуђавања: шта вам је многи ученик донео као дотадашњу оцену, а коју ви, по најсавеснијем нахођењу и своме мерилу морате да измените, било за поен навише или наниже. Члан сте, рецимо, испитне комисије за поправне, течајне или приватне испите. Руку на срце па реците: колико бисте пута преиначили предложену -оцену предметног наставника или чак издвојили мишљење, само да није онога пустог осећања солидарности, обзира на осетљивост стручњака, бојазан од предуге, жучне дискусије око крајње оцене, најзад врло често и самилости, ако је у питању 3 каквога поновца, ученика бедног, болесног? Прегледате ли писмене задатке и, не гледајући у потпис ученика, оценићете често за поен, па и два друкчије известан задатак него што би вам се учинило да сте претходно погледали у потпис ученика. Наставник који предаје дуже од једне године истим ученицима, укорени у себи извесно предубеђење, могло би се рећи благу предрасуду, да је овај слаб, онај добар или одличан ученик. Дешава се да после низа година сретнете неку своју бившу ученицу. Кад вас потсети на своје ђаковање и рекне вам: „Имала сам код Вас 4, али је Ваша четворка вредела више него петица других наставница!" Другим речима: „Како сте нас Ви строго оцењивали!" Сви ми наставници и међу собом и од стране ученика и њихових родитеља разврстани смо у категорије: врло строгих, строгих, благих и врло благих оцењивача, који просто нису у