Prosvetni glasnik

182

Просветни гласник

моћи". Изгледа да није помогла ни „повторителна" наредба Попечитељства. А и да је помогла, не би ништа вредело, јер „Централно прављеније" одлази у Крагујевац, а с њим и Библиотека. Али већ почетком маја 1841 год. Библиотека је поново у Београду. Одмах по своме оснивању, 1842 год. Друштво српске словесности чини „предложеније" „Високославном Попечитељству" „да се једна народна Библиотека установи, која ће под ведомством овога друштва стајати". С том би се Библиотеком сјединила „она при Попечитељству Просвештенија налазећа се Библиотека". Попечитељство не усваја предлог Друштва. Тада Друштво ствара своју библиотеку. То је данашња библиотека Српске краљевске академије. Библиотеку Попечитељства доводи у „поредак" Милован Спасић 1844 год., одмах по своме повратку са студија у Немачкој. За тај велики посао њему је требало мање од годину дана. 21 фебруара 1845 год. Попечитељство је примило „Препокорно извјестије Милована Спасића о књижници високославнога Попечитељства просвештенија". То је први извештај о Народној библиотеци, бар колико је данас познато. Из тога извештаја се сазнаје да у Библиотеци „нигде никаква каталога" није било. „Чиновници, којима је у дужност спадало да се о добром поредку и успеху овог заведенија старају, нису марили што су се књиге, као неки беглук, разносиле, и што ће им се изображени људи у смотрењу непоредка и малоуважења овог преполезног заведенија дивити и чудити; него су по својој вољи, како је који стигао и хтео разносили, и својим пријатељима и познатима на реверсе или без ових издавали, па не одговарајући за књижницу, нису исте — реверсе — чували, него су све погубили и сатарили." Спасић је затекао 1421 књигу у 2283 свеске. Српских књига је било свега 202. Све је књиге Спасић поделио у три групе и увео у три каталога: I „списак књига србски и словенски нарјечија", II „списак књига немачки", III „списак књига латински и романски нарјечија". То су први каталози, које је Библиотека добила тек после 12 година од свога оснивања. Књиге су биле у орманима, који су се налазили у сали званој „заседаније". У њој су радили попечитељ и начелник. Тада је Попечитељство било у згради данашње Школе за примењену уметност, у Краља Петра улици (преко пута Патријаршије). 21 фебруара 1845 год. Спасић је поднео извештај, а већ сутрадан, 22 фебруара, изашао је указ којим се он поставља за директора Западног школског округа. Спасић више не управља