Prosvetni glasnik

184

Просветни гласник

у надлежни ред довестн, да ће вшшателно смотрити на појавивша се и појавити се могућа одлична дела у свим образованим литературама, и такова представљати Попечитељству на откуп и набавку за своју, тј. Попечитељства Библиотеку". Николић жели да се Библиотека правитељствена „бар у минијатури" приближи „обрасцу европејских библиотека". Његов „к дејателности расположени дух" не почива „на јастуку нерадиности". Он ствара Главни каталог, који ће скоро деведесет година служити као прва свеска инвентара књига Народне библиотеке. Затим ради Азбучни каталог и „Систематически" каталог. Библиотека тада има 3314 дела у 8309 свезака. Налази се у т. зв. „топџиској касарни", на оном месту где су сада зграде за министарства (преко пута Војне академије). Први „правитељствени библиотекар" није остао дуго у Библиотеци. Он већ 13 јануара 1856 год. подноси оставку, да би могао „тражити у чину монашком — служећи православној нашој цркви — средства к достижењу блага оног света, која су претежнија од земних". Николићева намера да се закалуђери „обстојатељствама од њега непредвиђеним" била је „осујећена". Оставка му је уважена. За новог библиотекара постављен је Ђура Даничић. Тим поводом су „Новине Српске" писале: „Правитељство, уважавајући књижевне врлине Даничићеве, поставило га за библиотекара наше Народне библиотеке — баш на оно место, одакле ће овај одлични раденик нашу књижевност најбоље својим умним производима богатити моћи". Даничић је библиотекар свега три године, али за то кратко време он од Библиотеке коначно ствара Народну (националну) библиотеку. „Народној библиотеци при Попечитељству просвештенија треба набављати: а) сваку српску књигу, б) сваку књигу, која се тиче Српскога народа, била на ком језику, в) из сваког разреда књижевности најврсније књиге, биле на ком језику". То су начела која је Даничић поставио, а којих се Библиотека држала и којих се и данас држи. У последње доба при примени треће тачке Даничићевих начела Библиотека има у виду да постоје семинарске књижнице и Универзитетска библиотека. Од времена Даничићевог Библиотека се и назива Народном библиотеком. Даничић је покушао да тај назив озваничи, али није имао успеха. После Даничићевог одласка из Библиотеке општа употреба тога назива савладала је најзад отпор администрације. Даничићев наследник, али не непосредни, био је Јанко Шафарик, који се при преуређењу Библиотеке руководио начелима модерног библиотекарства. Он је двапут селио Библиотеку.