Prosvetni glasnik

Ст.о десет годин.а Народне библиотеке у Београду

185

Први пут из „топџиске касарне" у зграду у којој је доцније била Виша женска школа (у улици Краљице Наталије). А други пут у Капетан Мишино здање (септембра месеца 1863 год.), у коме ће Библиотека остати све до првог светског рата 1914—1918 год. Шафарика је заменио на положају библиотекара Народне библиотеке Стојан Новаковић. За време Новаковићеве управе, 1870 год., Народна библиотека престаје и формално да буде библиотека Министарства просвете. Она постаје самостално државно надлештво. Та је реформа потврђена првим Законом о Народној библиотеци, који је донесен 1881 год. Закон је поднео Скупштини Стојан Новаковић, који је тада био министар просвете. Скупштина је усвојила закон акламацијом. Није било никакве дискусије; само је Коста Таушановић изразио захвалност министру за старање о „златној установи, која је једини споменик за будућност српства". Двадесет година доцније, 1901, Библиотека добија и други Закон, који је и данас на снази. Библиотека се стално развија. Године 1903 постаје .библиотекар Јован Томић, који улаже велике напоре да од Библиотеке створи модерно уређену научну и просветну установу. После првог светског рата Томић под најтежим условима сређује Библиотеку и 1921 год. усељава је у засебну зграду на Косанчићевом венцу. Библиотека је најзад добила своју зграду после скоро 90 година од свога постанка. Тиме је остварен сан свих њених ранијих библиотекара. У тој згради априла месеца 1941 год. Библиотека губи све што су за њу сакупили и стекли одани и пожртвовани њени библиотекари, међу којима су, осим већ поменутих, били: Јован Бошковић, Нићифор Дучић, Милан Милићевић, Драгиша Станојевић, Стојан Протић, Љубомир Јовановић и други. Пре сто десет година, 1832, кад се оснивала Библиотека, Летопис Матице српске, ,,у срјузу с попечитељима" библиотечким, умолио је „сваког родољубивог Сербљина, кога би ревност одушевљавала, да се Приложником ове миле засад Мезимице Сербске назове, да књиге, које би истој Библиотеци на дар послати желио, згодном приликим . .. пошље". Молби „попечитеља" и пријатеља ~ библиотечких „число је велико следовало и са ове и са оне стране Саве предраги љубитеља народњег просвештења". Тако је стварана Народна библиотека, а тако се она и обнавља после страшне несреће која је њу задесила. Ђорђе Сп. Радојичић