Prosvetni glasnik

О ЗНАЧАЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ КОД НАС* Ми се данас на овом свечаном скупу у ствари клањамо културном стваралачком генију нашега народа. Није случајно што наш народ толико поштује његову инкарнацију у лику светитеља Саве. То је несумњиво у вези са дубоко укорењеним инстинктом кога има већ код наших славних предака. Тој најпозитивној особини нашој имали смо да захвалимо у прошлости много више него у садашњости. Зар нисмо у средњем веку дали свој најдрагоценији прилог човечанству на пољу сликарске уметности, зар нисмо и под Турцима изаткивали, резали и испевали нашу народну уметност, зар нисмо у XVIII и XIX веку, под најтежим условима, успели да створимо нашу културну обнову? Тако се, сећамо, бар о светом Сави, славних културних традиција, са осећањем дуговања, са великим, још неиспуњеним, задацима пред собом. Тако тражимо дубљи и кориснији смисао наше делатности, нарочито у данашњим временима, када нам се чини да се све вредности мере на немилосрдним теразијама судбине. Зато сећајући се дивне прошлости намеће се мисао о смислу нашег данашњег рада, нарочито оних који желе практично да стварају на пољу културе. Улога примењене уметности на том практичном пољу стварања, једна је од најважнијих у нашој средини, и утолико зна чајнија што долази у дванаестом часу. На крају једног богатог развоја наше народне и високе занатске уметности, дошло се код нас у XX веку до тренутка исцрпљености, до имитације страних узора, не дајући ни иоле оригиналног и самониклог прилога свога. Велике традиције наших кујунџија, златара, дрворезбара, каменорезаца, ћилимара доспеле су у стадијум декаденције и бивале

4 ) Предавање одржано о Св. Сави у школи за примењену уметност.