Prosvetni glasnik

О значају примењене уметности код нас

64?

— као што је то било у антици на Истоку и у римском царству, кроз цео средњи век и за време. апсолутизма, — и велики значај организације посла —, добија свој видни знак у водећој улози архитектуре и у све значајнијем положају примењених уметности. У велику будућност примењених уметности у најскоријем времену нема се шта сумњати. Радници на примењеној уметности треба да су свесни стога наше ситуације, наших задатака у том погледу, гледаних из више лерспективе. Треба најзад рећи још једном и следеће: код примењених уметности има нечега што их присно везује за средину, груду земље одакле потичу, — и ако су занатлије као уметници увек били највеће луталице овога света и ако теже да што више прошире домен своје делатности. Сублимно уздизање ликовних уметности изнад свакодневних потреба, њихова магиска и пророчанска улога, као и религиозно порекло — није адекватно са битношћу и тежњама примењене уметности, која је сва настала из животне потребе и из старих традиција. У примењеној уметности јаче је изражен сталожени стил и дух времена. У њој осећамо статику земље, склоп расе и оно што се из народне средине понесе собом у далеки свет- Поред потребе, материје и технике, преовлађује и геополитички момент. Облици произлазе слично воћу и вину, који добијају нов укус у другој врсти земље или кроз другу руку. Земље и поднебља ствараху керамичаре (на Истоку), каменоресце (на Средоземном мору), дрводеље и резбаре (на Северу), плетаре (у тропским крајеви.ма), везиље, кожаре и кујунџије (у номадској Азији), али су они под другим друштвеним и животним приликама на разне начине примењивали своју вештину. Тако су и код нас дали око што извире из тла Балкана и Подунавља. Социјалне и животне потребе садашњице разликују се од оних у прошлости, али дивни примери из архајске прошлости наших заната, могу да послуже као наук и инспирација за нова стварања. И у преисториској примитивности наше народне керамике, и у нашем планинском, северњачком дрворезбарству и у нашој богатој народној ношњи, и у ћилимарству, видимо како тиња неки драгоцени пламен. Разбуктајмо ту ватру. Од прегалацана том послу, њихове спреме и квалитета зависи да ли ће и будућност наше примењене уметности бити велика. Ђорђе Мано-Зиси