Prosvetni glasnik

НЕШТО 0 НАШЕМ ЋИЛИМАРСТВУ Етнографско језгро српског народа остало је, ако се тако може рећи, без организоване и мудро дириговане мануфактуре ћилимарских производа. Тој болној истини могло би се одолетк једино покушајем да се у нашој престоници омогући оснивање ћилимарских радионида. Богатство нашег фолклора, традиција ћилимарства, као и исконска љубав српског народа према лепој тканини, у пуној мери оправдава ову потребу. Као што свакм друштвени напредак доноси увећану сложеност људске мисли м човечанске уметности, те намеће шире видике и опсежније прохтеве — исто тако и наше доба изискује оснивање нових просветних установа, које ће својим прегалачким радом служитк кориснијим циљевима, вишим идеалима и удобнијем животу народа. И ћилим служи удобности те, као такав, он није луксузак предмет већ практична потреба, која Је од давнина пружала човеку основни конфор. Савремена архитектура радикално се модификује, подвргавајући свој декор строгом рациондлизму, и то ради благотворног и умирујућег дејства на наша физичка м душевна расположења. Како је садашње доба такође и доба покрета, моторизације, брзине и максималног нервног напора, разумљиво је што човек на свом огњишту жудно тражи мир, благосх, и одмор не само телу него и својим чулима и мислима, Некаж прохујали векови радо су се узбуђивали живим бојама, натрпаношћу мотива — данас, међутим, ми тежимо мирноћи и једноставности. Стари нацрти деловали су као арабеска око чијег су се централног мотива множили орнаментални и цвегни оквирк — док модерна композиција као да нема граница и утврђених рубова, већ финим и спонтаним сензибилитетом иде смело ка архајичној упрошћености цртежа и широкој палети расплинутих н мирних тонова. Ћилимарство се прилагођава овим савременнк