Prosvetni glasnik

Поезија Светислава Стефановића

37

у почетку свога рада заузео критички став и према дарвинизму и према марксизму. Има једна изванредно оригинална и карактеристична песма, у којој је Стефановић смело и духовито искарикирао вербалистичку демагогију тадашњих идеолога и агитатора историског материјализма. То је песма Велика обмана, која гласи: У прљаво] крчми радничко весеље. Кроа мутно стакло зрак лампе пробија, Игра се и пева. Неки се кревеље. Запара и смрад је, ал весеље прија. После дневних труда безбрижни су сада, Не боје се власти, нико ништ им неће; СлободВи су једва једном! У мах тада Од уста до уста тихи шапат леће. То је он, избраник, апостол и вођа! . Од стола му за час створи се трибина. Он зборит поче. Честа реч му „прођа" И спомиње много Маркса и Дарвина. Рече: да ће доћи доба да свак има Што заслужи. И ко један, у том часу, За.пљ'ескаше сви, јер милија им свима Од истина силних лаж у томе гласу. Ова је песма изазвала 65/ру негодовања код свих присталида историског материјализма. Тако је на пример, радикалски часопис Дело (фебруар, 1905) огорчеко капао ову песму и сасвим произвољно тврдио да је у њој изражени „песимизам тако бедан и јадан, вулгаран и толико „песнички", да би га без икакве бојазни могао изразити и какав најобичнији ћифтински филвстар. Стефановић, некадањи „социјалац" а данас по струци лекар, најсвечаније и у ,.песничкој" форми изјављује данас, после толиких естетичких студија и тако великог осећања за човечанство, да су све оно само силне лажи што су год казала два највећа ума XIX века — Маркс и Дарвин". Међутим, данас, после свих горких искустава са марксистичким и материјалистичким настраностима свих врста, време је дало за праео Стефановићу, а не његовим недоученим критича- '