Prosvetni glasnik

38

Просветни гласник

рима, њихозим екстремним идеологијама и незрелим апстракцијама. Смисао живота и вредност нашег авоземаљског преб«ваи»а види песник у раду, у стварашу, али не за себе него за нацију, за заједницу, за вечне чозечанске идеале, Треба се жртвовати за целину. Треба несебично стварати све нове и нове тековине, које ће да унапреде европску културу и хришћанску цивилизацију. Верујући дубоко и непоколебљиво у значај и вредност рада, Стефановић је испевао једну од својих најлепших песама, песму Руке, химну раду и стварању: Руке рада, о вечно вредне руке ( безбројне, слабе и јаке, творачке и херојске и ропске, све спојене ко на молитву једну општу, у једној химни рада, једном благослову вечитог остварења, изнад свршеног дел-а, једној завери вечитих прегнућа, од копања мина за рушење свих руина до зидања вавилонских кула! Све што дижете, о вечито радне руке, дижете у вис, ма за стопу ближе небу; све што остављате остаје ко траг од вас, и кад вас више није, дело још стоји и траје, и давно мртве, иструлеле руке живе и трају и пулеом вашег жквота бију, о руке рада, о вечно вредне руке! Можда ни једна Стефановићева песма није актуелнија и значајнија за нас, у садашње време, када је потребио на свима пољима да се подиже и изграђује, од горе иаведене химне раду и стварању. За велико дело наше нацконалне обнове потребне су неуморне руке свих свесних Срба, који воле своју родну груду као што је воли наш песник, који су спремни да уложе све своје напоре за препород нашег народа. Наш песник верује чврсто и непоколебљиво у тај препород, са неизмерним жаром своје песничке душе, и у свом узвкшеном Псалму утехе пева: