Prosvetni glasnik

80 Просветни гласник

ставност, а његов Дон Жуан је, и поред девизе: „Краљ и слава и отаџбина и љубав", уствари еротичан. Уопште, добар део Грабеове трагедије насилу је подизан, али, остајући ипак трезан, и лаћајући се онда алкохола као средства. Као заблуда показало се и то да је његово дело „згодно за позорницу". Занимљиво је да је музику уз дело компоновао тада млади Алберт Лорцинг, који је од 1826 припадао детмолдском позоришту као глумац, и по жељи писца играо и улогу Дон Жуана. Исте године кад и Грабе, 1823, стварао је и Николаус Ленау план за обраду Фауста. Али се латио обраде тек 10 година касније. Као све што је Ленау почињао, и његов Фауст носи на себи изричито његово лично обележје. Песник остаје, и кад се служи дијалогом, у битности лиричар, што му је и донело бесмртну славу. Године 1833 пише он: „Најзад сам пронашао једнога типа у кога могу депоновати цео свој паклени пртљаг, већ је тиме тешко натоварен магарац. Ако уопште вије само магарац. Фауста је, додуше, написао Гете, али због тога није то Гетеов монопол који би искључивао свакога другог." Поема његова није настала у једном изливу и носи јасне трагове Ленауова начина рада на скокове и његозих често колебљивих погледа на свет. Песник Ленау познавао је, слично Грабеу, праву срећу само издалека и очајавао је у борби са демонима док им његов дух није најзад и подлегао. Субјективан, као и све што је писао, и његов је Фауст. У борби за погледе на свет, плашен туробним слутњама, чезнућа за разрешењем и ослобођењем, ступа Ланау пред нас у овоме делу, које нам, проткано многим лепотама језичког израза, пружа слику његова унутрашњег живота. То је мешавина драмске песме и романсе као уметка. Укратко: дело које далеко изостаје иза Гетеова спева, али светлећи на моменте, кад се песник место свога јунака почне сам исповедати: „Мој Фауст је болесних мисли", и кад се све на крају, готово лесинговски, расплине у сан. Наш кратки пут кроз развој мисли о Фа>"сту у немачком песништву био би непотпун кад не бисмо на крс ју бацили још и поглед на одјек мисли о Фаусту у музици, нарочито у немачкој музици. За једног музиколога био би примамљив задатак, да као допуну овоме што је речено пропрати промене п;облема Фаусга