Prosvetni glasnik

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ СРНСКОГ СЕЉАКА И ЗАНАТЛИЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ У нсторији права видимо, нарочито у средњем в-еку, значајну одлику сељачког живота, — то је економска потиштеност и економска потчињеност сељака. Тек XVIII и XIX век доноси ослобођење сељака од њихове политичке и правне зависности. Кад су Јужни Словени дошли на Балкан, имали су своју примитивну организацију, без сталешких разлика. (Византиским историчарима VI и VII века ово словенско уређеше изгледа као анархија и неслога.) Сви су Словени у оно доба били пре свега слободни сељаци и пастири, а према потреби и војници. Између н>их били су сачувани ипак и знатни остаци староседилаца: Арбанаси и Власи који су се највише бавили сточарством и водили полуномадски живот по планинама. У вези са стварањем нових држава: оевајачке Бугарске у VII веку, српске и хрватске у IX веку, почињу да се стварају сталешке разлике. Издваја се владар и његов двор, угледнији ратници, хришћанско свештенство. Ова лица присвајају себи (или добијају од владара) веће комаде земљишта као поседе. Те су поседе обрађивали помоћу робља, којег је било доста у ранијем средњем веку, и помоћу сиромашнијих сељака који ступају с велепоседницима у уговорне односе ради обраде земљишта. Ипак већи део сељака остаје још дуго слободан. Тек кад се држава појачава, јавља се све већа подела занимања: „сталеж који ратује" (властела) и „сталеж који учи" (црквене старешине) присвајају себи што већу власт над „сталежом који храни" (сељаком). То се ради са приволом владара који нема других средстава, да награди прва два сталежа — ослонац државног уређења: у недо-. статку новца он их награђује великим имањима и извесним пра-