Prosvetni glasnik
88
Просветни гласник
Д. 3. говори баш да је меропах дужан да ради 2 дака недељно пронијару (малом властелину) и да плати перперу цареву. Основне су работе исте. Разлика је само у томе што је црквени сељак био у бољем положају: ослобођен је свих работа за државу (чл. 26 Д. 3.). И у погледу суда црквено је имање повлашћеније: црквеним људима суде њихове власти у свим грађанским и кривичним споровима. Овакав имунитет ишао је не само у корист црквених власти, којима припадају судске таксе и глобе, него и у корист сељака, јер су њима црквене власти судиле очински и благо. Међутим, зластелин нема таква широка права: његовим сељацима суди у многим случајевима царски судија (чл. 103 Д. 3.), што је штитило сељаке од властеоске самовоље. III. Сокалници и занатлије. Осим меропаха било је по селима доста сељака-занатлија: у оно доба затвореног натуралног газдинства, рђавог саобраћаја и слабог развитка вароши — били су занати по селима много развијенији него сада. Свако веће властелинство сачињавало је једну економску јединицу за себе. Из манастирских повеља видимо да се по селима налазе многобројни „сокалници и мајстори". Сокалници (од старе речи „сокал, сокалница", што значи кухињска пећ, као што је доказао Ст. Новаковић) — то су људи који раде у кухињи господара: краља, властелина или манастира. У оно доба биле су на дворовима краљева и великаша приређиване сваки дан гозбе за стотине људи (гостију, војника, пратње). По манастирима хране се не само бројни калуђери, него и хаџије, сиромаси и болесници. Чл. 28 Д. 3. изрично прописује манастирима дужност да „храни убоге". Стога су средњевековном великом газдинству потребни многобројни момци, слуге „сокалници" или, по грчком називу, „мађери" (кувари) и „мађупци" (пекари). Ти сокалници, већином ослобођени робови, добивају и по неки комад земље на уживање, као тежаци- Али пошто је њихова основна работа — рад у кухињи, они обрађују мање господареве земље (обично половину онога што раде меропси: 3 мата место 6). Из неких повеља видимо да сокалници као слуге дугују понекад и зидарске послове и кириџиску службу с коњем манастиру. Судија може да пошаље свог сокалника службеним послом, као игуман — свог отрока (роба). Разноврсни сеоски мајстори опет су зависни сељаци, чије су главне обавезе не пољопривредни рад, него друге работе и при-