Prosvetni glasnik

_... ; Просве-гаи глзснвК . ^

вању града, тј. правилној примени целог склопа сложеиих урбанистичких проблема. Београд је, својом изградњом, гравитирао више копну на коме се, сем незнатних делова, дозволило подизање огромног броја кућа и кућерака као и паланачких уличица. Велики простори земљишта, уместо да су постали попришта оног стваралаштва које се одликује модерним техничким, хигијенским и урбанистичким резултатима и искуствима, претворени су у уточишта несавесног и произвољног рада, тј. рада који је лишен сваког реда, плана и система. Сава и Дунав, нажалост, и даље су практично неприступачни стаковницима града, а то стога што су обале нерегулисане, неизграђене, тј. без кејова и веза са прометним и животним артеријама града. Коров, глиб, као и разна сметлишта која сусрећемо на многим местима, почевши од Чукарице па преко Небојшине куле до низ Дунав, одвајају још увек нашу престоницу кинеским зидом од воде, тј. од главних извора њене егзистенције, њене виталности и њене лепоте. Наш Београд, као да не жели да се претстави тим импозантним рекама У свом величанственом руву, као да не жели да споји и да слије своју дивну конфигурацију земљишта, своје гордо лице, своју мушку драж са снажним обухватом и с искреним загрљајем Саве и Дунава. Стога, не само хигијенски, економски и естетски обзири, већ и срце и разум налажу нам да учврстимо и повежемо што јединственије ту спону, и тај однос копна и воде. Спонтани и искрени савез ових чинилаца служиће већој користи и плоднијем развитку духовног и материјалног живота Београда. Отуда, раније заблуде треба отклонити, постојеће нејасности морају ишчезнути, јер не смемо изостати иза других градова, који су овим рекама указали више срдачности, племенитости и гостопримства. Ми морамо до крајњих могућности порадити на томе да наш Београд носи културно обележје и духовне врлине једног вредног и просвећеног народа. Данас, као да се негира естетско задовољство, као да се не жели користити моћним и убедљивим квалитетима прошлости, као да немамо намеру да се бранимо од неуспелих и штурих дела садашњости; данас, као да није потребно дати свом стваралаштву оно знање, онај рад, ону природност и грациозност, коју траже предвиђени програми и постављени проблеми. С каквим болом ми посматрамо осамљен положај и неповољан смештај изло-