Prosvetni glasnik

98

Просветиа гласник

Уметност ћилимарства не задовољава наша очекиваља. Она нас није одушевила ничим новим — управо она нас је разочарала, јер се одрекла не само старих, опробаних квалитативних особина, тј. утврђених графичких и колористичких шаблона, већ и нравилног бојадисања својих вунених влакна помоћу природних боја добивених из биљних супстанција. Некадашња високо развијена савесност и темељитост ћилимарског заната тиме је поткопана. На место до недавна још употребљавана два, три елементарна тона чији је однос био отмен и одговарао духу традиционалних црвених позадина са црним и белим декоративним шарама, данас површина модерног ћилима мора, нажалост, да гута бруталност тонова пламене палете, тј. боја анилинског и хемијског порекла. Суптилна и мека материја вуне протизи се употреби анилинских боја, чија непријатна оштрина тонова одузима ћилиму сваку нежкост и топлоту, сваку интимност и отменост. Рељеф, као и поднебље земљишта, захваљујући својим огромним сировинама, својом богатом фауном и флором и својим обилним атмосферским променама, условљавају постанак својсгвеног визионарства и естетике, тј. утичу на формирање уметничког карактера народа. Живот и рад упућују човека у планину ради дрвета и камена; у пределе са плодном земљом и глином ради исхране, грнчарства и справљања апека; на гајење озаца и свилене бубе ради вуне и нежне тканине; на сејање конопље и лана ради платна. Кроз векове човек је дакле васпостављао разуман однос са животним изворима природе; кроз векове и помоћу сталоженог рада човек ;је. откривао тајне природе и усклађивао своје духовне могућности с отпорношћу сирове материје; кроз векове тешког и заморног рада човек је долазио до искуства и открића, тј. оиих резултата који су условљавали постанак многих традиција. И наша груда земље пружала је нашој домаћој радиности и нашем савремеиом стваралаштву у «зобиљу камена, дрвета, метала, глине, вуне, свиле и памука —■ па ипак због краткоће времена као и због разних спољашњих и унутрашњих трзавица, није било услова да се рад организује, да му се обезбеди континуитет тј. да се створи традиција заната. Новија историја српског народа више је у знаку политичких борби и страначких распри него културног уздизања и културног