Prosvetni glasnik
Идеја 6 Фаусту у немзчком песништву
71
у дошаптаваља духова помагача — ако не баш паклених становника. Такву мађију сретамо у ствари код ирационалних тежњи некачких духова у периоду 31;игт-а и Бгап^-а (бујности и врења) са њеном борбом противу просветитељства разума. Сувом рационализму, који, сзе што се не може схватити или рашчланити разумом, одбија као да не постоји, или га, као кешто небитно, пориче — стављају они као против-тег своје духоввио стремљење за оним што је изнад разума. Ипак је та генерација узела за легендарно-символичког носиоца свога духовног титанизма, који је тежио освајању небеса, једног свог претходника, који је пре дзе стотине година зло прошао баш у друштву дубљих духова. У оно доба било је обичних чаробњака у круговима хуманиста и реформатора који су се хвалили својом везом са паклом и који су са варљивим вештинама циљали на добит или уживање, у најбољем случају на моћ или чает, али који су одбацивани са спрдњом и презиром. И Ханс Закс зна причати снажме комадиће о таквим студентималуталицама, које он нааива ђаволовим заставгаицима. Међу њима је био најпознатији онај полуобразовани, дроки и хвалиеави варалица, који се звао др. Јерг Фауст и, врло вероватно, веровао У своју везу са ђаволом. Штићен од празноверних свештеника и световних кнезова као врач, врло цењен од студената, а од народа посматран са извесном мешавином језе и страхопоштовања, умро је он око 1540 године насилном смрћу, и то таквом смрћу која је изгледала да потврђује његову везу са ђаволом. О овоме Фаусту кружиле су још за његова живота у круговима хуманиста сзакојаке приче и тобожњи дркументи. Неколико десетина година после његове смрти појавила се једна биографија која је приповедала о његовом савезу са ђаволом, о његовим авантурама, између осталог и о једном његовом путовању по свету са ђаволом, о његовим успесима, али и о његовом очајању пред блиски крај живота. Са свим овим изгледали су његов живот и смрт као прави школски пример за Лутерову науку о милости Господњој, као доказ за то да човек не може досепти у небеску милост и стећи спас преко свога разума или снаге, кего само "понизном преданошћу. У овом смислу је један протенстантски свештеник, сигурно из Пфалца, пред крај 16 века, саставио надохват књижицу „Исто1 *