Prosvetni glasnik
72
Просветни гласник
рија Јована Фауста, извикаеог чаробњака и мађионичара", према разним изворима и угледима, књижицу која је, по обичају времена, требала истовремено да поучи, опомене и забаеи. Нас данас, разуме се, одбија и замара својим устајалим мудријашењем и својим суво причаним чаробним шалама. Али онда, после своје прве појаве као штампане књиге, 1587, имала је огроман успех, низала су се издања једно за другим, умножавана, нарастала до дебеле свеске великог формата, док је најзад, на прагу доба просветитељства, није неки непознати писац, који себе назива добрим хришћанином (сћпзШсћ Ме1пеп(3е), није скратио на „омиљену краткоћу". У овом скраћеном облику постала је историја о Фаусту популарном народном књигом, штампана на лошој храпавој хартији и продавана по вашарима. Такву је историју читао и дечак Гете, и тако се преко ње први пут срео са фигуром свога највећег драмског јунака. Али ускоро га је требао видети и на позорници. Јер је већ у 16 веку стара књига о Фаусту преведена, између осатлог, и на енглески, а највећи претходник Шекспиров Кр. Марлов (Сћг. Маг1о\те) прерадио ју је био у трагедију. Фауст се јавља овде као један од оних узвишених преступника, којима се генијални песник Марлов тако радо бавио. Са извесном насладом пуном језе приказује се овде Фаустово одметање од факултетских наука, његов паклени савез, његово путовање у Рим, његово залагање за немачког цара противу папе, његово ступање на класично тло и његов сусрет с Јеленом, најлепшом од свију жена, сусрет који је Гетеов стари претходник обрадио без имало живости, готово на малограђански начин. Али на крају, кад Фауст осећа да почињу избијати последњи часови, подиже песник излагање до моћног полета и јунак запада све дубље ипак у херојско очајање. Нажалост, млади Гете није познавао ово дело у свом изворном облику, јер је по свима немачким путујућим позорницама играно са јаким претеривањима, чак приказивано и са луткама. У овоме облику била је игра о Фаусту врло раширена у доба просвећености и периоду бШгт-а и Бгап§-а: побожнима на саблазан, мудрима лакрдија, великима потстрек за ново духовно прожимање и песничко уобличавање предмета. Већ је и Готхолд Ефраим Лесинг слутио колике се вредности екривају у старим немачким народним темама, у оним скромним