Prosvetni glasnik

Богдан Поповић и нове генерацнЈе

све нова и нова надахнућа, још девичански неискоришћсну грађу и неисцрпно врело сјајних мотива за своје песме и приповетке, романе и драме. За наш први поратни нараштај двори Душана Немањића нису били ништа друго до „блудница рај", а у нашим средњевековним манастирима нису видели ништа друго до „грчке иконе полегуша голи". А наш данашњи млади књижевни нараштај налази у тој истој Немањићкој Србији и у том истом Средњем веку најзахвалнији и најбогатији материјал за своја књижевна и уметничка уобличавања. Историска је заслуга Богдана Поповића што је први устао против свега онога што је било труло и болесно у нашој модерној књижевности, што је. изобличио наше поратне новаторе и мистификаторе на један мушки и достојанствени начин и што је, самим тим, прокрчио пут за улазак у књижевност једном новом и бољем нараштају, морално здравијем и способнијем за озбиљно и солидно духовио стваралаштво. По тим својим напорима и успесима, све до данас још недовољно проученим и тек делимично признатим, Богдан Поповић улази у ред наших великих културних бораца после Доситеја Обрадовића и Вука Караџића. Деценије морају проћи да би се ове његове заслуге могле сагледати и оценити из потребне историске перспективе, у оквиру доба у коме је живео и средине у којој је развијао своју културну и социјалну делатност. Др Коста Милутиновић